Поново смо на правом мjесту

Поносан сам и срећан што сам био припадник Војске Републике Српске, учествовао у њеној изградњи, у борбеним дејствима у очувању Републике Српске и њеног народа. После девет година проведених у војсци Републике Српске на дужности комаданта бригадe окончао сам војну службу, поносан на оно што смо урадили за свој народ и Републику Српску. Иако лично незадовољан додјељеним надлежностима и територијом Републике Српске, које су дефинисани Дејтонским споразумом, као легалиста прихватио сам споразум у пуном капацитету и све чинио да га прихвати српски народ и остане јединствен.

После ”дејтонског” деловања високог представника које је довело до урушавања изворног дејтонског споразума и укидања надлежности Републике Српске, а тиме и права српског народа, дошао сам до одговора да је давно изречен закључак: “Да нема рата који српска војска не може добити, а у миру га политичари изгубити!“. Препознао сам процес да се Република Српска олако одриче својих институција и полуга моћи за успешно вођење политике и очувања земље. Најтеже ми је пао пристанак на укидање Војске Републике Српске, наравно, тешко сам поднио и нестанак служби безбједности, пограничне полиције и многих финансијских институција и самосталности истих. Посебно је за мене био алармантан и упозоравајући прогон и хапшење српских бораца и старјешина, полицијских радника и старјешина, па и неких политичара. Српске жртве су занемарене у пуном смислу те ријечи. Протекторат међународне заједнице који се уклапао у циљеве ”сарајевске чаршије” учинио је српске представнике у заједничким органима само интерним и немим посматрачима да би показали кооперативност с налогодавцима, обезбедили личну подобност и тиме добро плаћена радна мјеста и привилегије. Нисам желео то прихватим, помирим се са неправдом и промјенио сам своје место живљења. Морам напоменути да је у том првом постдејтонском периоду српским непријатељима и геополитичка ситуација у ближем и ширем окружењу ишла на руку. Србија је била разорена, политички недефинисана и слаба, традиционални пријатељ Русија и Кина недовољно јаки и забављени својим свеопштим опоравком ради враћања на геополитичку сцену. Све се уклапало и водило ка циљу нестанка Републике Српске.

На срећу, и то у задњем моменту, Република Српска је по мом мишљењу спашена одлуком председника Милорада Додика који стаје на пут укидању полиције Републике Српске и даљем урушавању исте, а тиме и процесу унитаризације БиХ што би за посљедицу имало губљење свих права и слобода за које су положене велике жртве српског народа. Тај успех предсједника Милорада Додика вратио је вјеру српском народу да може повратити и очувати право на слободу и државотворност. То је довело и до убједљиве политичке подршке њему и његовој политичкој организацији. Али му успјех креатори унитарне Босне из међународне заједнице нису опростили и нису одустали од својих циљева уперених формално против Додика а у суштини против Српске и Срба. На задњим парламентарним изборима губитничке странке Савеза за промјене уз помоћ дијела међународне заједнице улазе са Бакиром у заједничке органе БиХ где почињу да чине власт. Разне уцјене или похлепне жеље за привилегијама стављају их у прворазредне извршиоце Исламске државе за рушење Републике Српске. Сталним подвалама и покушајима преношења надлежности са Републике Српске на БиХ, кроз заједничке органе ти Срби своју Српску настављају да политички понижавају . У исто врјеме преко српских министара у заједничним органима настоје онемогућити прилив новца преко међународних институција како би иначе тежак живот народа учинили немогућим, а при томе окривљујући политичаре који се залажу за опстанк Републике Српске. Посебна прича је министар безбједности господин Мектић. Његов ментални склоп и знање послужили су да буде добро припремљен да обави задатак, маскиран као „Србин“, да изазове страх, турбуленције и хаос јавности до могућих сукоба Срба на улицама. Дубоко скривени иза Мектића, Шаровић, Пандуревићка и политички дилетант Говедарица подржавају његове деструктивне и опасне радње, оптужбе - сви парализовани од страха западне администрације и сигурни да ће их довести на власт. Нападима на патриотске, хуманитарне, и културне организације или оне које баштине очување историјских сјећања и традиција, Мектић креће у поновно сијање страха, пресије и утицаја на свест српског народа, по налогу својих ментора. Тиме он жели да покаже јавности да је опасно и неисплативо бити национално свестан и радити на саборности српског народа, као и сарадњи и повезивању са осталим, нама пријатељским народима. С друге стране Бакир преко бившег Аида и њеног руководиоца Османагића званог ”Осмица” континуирано ради на припреми разбијања српског националног корпуса и целог српског народа како би завршио процес стварања унитарне БиХ вешто затрпавајући јавно мјење небулозама и лажима и маскирајући праве безбједносне опасности у БиХ. Посебно је за жаљење што то Мектић као Србин свесно ради и при том нимало наивно, на шта смо више пута као удружење „ЧАСТ ОТАЏБИНЕ“ упозоравали и овог пута упозоравамо на стварне безбједносне изазове о којима препоручујемо скупштинску јавну расправу:

Опасна и отворена безбједносна питања која се морају јавно открити и ријешити су следећа:
1. Ко ради у службама сигурности и ко је вршио њихове провјере?
2. Ко је постављен у генералштаб и за начелника генералштаба оружаних снага БиХ и са каквом прошлости?
3. Ко скрива на територији БиХ оружје свих врста, поготово хаубице?
4. Како се службеници у органима и институцијама БиХ сликају са ратним заставама федерације у земљи и иностранству? Да ли вређају осећања Срба на тај начин?
5. Ко и како се пријети ратом другим народима - од Сафера Халиловића, Бакира, Радончића... зарад политичких решења у функционисању БиХ?
6. Како се данас у судовима и тужилаштвима налазе они који су слали Србе у логоре и били ратне судије?
7. Зашто власти БиХ дозвољавају ”Мудерису” Халиловићу да шири говор мржње, уз познату чињеницу да је као ратни комадант имао војнике вехабије и салафисте припаднике данашњег ДАЕШ-а, односно Исламске државе?
8. Зашто нису откривени организатори покушаја убиства председника Вучића јер се намеће основана сумља да иза тога стоје службе безбедности БиХ?
9. Како то да се и даље не знају организатори терористичких активности у БиХ?
10. Зашто се већ више од 20 година негира постојање Републике Српске и упорно од појединаца иста назива геноцидном творевином, без икакве казне?

За Мектића и друге сличне представнике Савеза за промјене у заједничким органима набројали смо овим путем само део онога што се прикрива а при томе је то и законска обавеза да се поменуте информације и ризици безбједносно обраде, спријече, елеминишу и отклоне. Поставља се питање зашто то није учињено, и тражимо одговор на исто?

Ми смо игледа из нашег удружења ”безбједносно опасни” јер те ваше намјере и пропусте препознајемо, и што зарад наше жеље за миром у БиХ континуирано указујемо народу на ваше нечињење и саучесништво управо у стварању опасности за исти тај народ - посебно српски у Републици Српској. Зашто патриотизам који као и образ није за продају блатите и разбијате слогу Срба? Зашто блатите и Србију која се све више уздиже на завидан ниво а уз коју се сви ми осјећамо и сигурније и јаче? Зашто се такође исто тако опходите према братском руском народу и патриотским организацијама које долазе из Русије? Зашто спроводите наредбе Запада, покушавајући тим поступком Републику Српску да одвојити од Србије и братских народа?

Ради чега и кога то радите потпуно свјесно и за коју цјену то радите? Сматрате ли да нас можете уплашити оптужницама Муратбеговић Џевада и сличних џелата Срба од Коњице до Бихаћа, које безбједносно не провјеравате омогућавајући им и данас наставак прогона српског народа. Мектићу овим путем поручујемо да нам је част сарађивати са удружењима и људима које сте прогласили безбједносном претњом по унитарну БиХ, коју он и његови ментори желе да створе. Увјерамо те Мектићу да планирани хаос на улицама Републике Српске нећете успјети произвести, а тиме нам донијети и уличну насилну демократију. Поднеси зато оставку министре и не чини даље злочине против мира. Биће избора и мирних и демократских, а вама ће судити народ и историја. Вашим дјеловањем разобличили сте намјере и вас и ваших ментора што за посљедицу има повећање броја чланова нашег удружења а широм српског простора само расте бројност патриотских организација. Појачаћемо зато свој рад и активности како би што боље информисали српски народ о твојим стварним намјерама и намјерама твојих налогодаваца. Србија је економски све јача, власт све стабилнија а пријатељска Русија и Кина све су моћније и све нам ближе. Као и избори у БиХ којих се веома плашите, тако да се да примјетити да је ваш списак безбједоносно опасних идентичан списку оних који подржавају државотворну политику предсједника Републике Српске господина Милорада Додика.

За Одбор оснивача
„ЧАСТ ОТАЏБИНЕ“
Рајко Кушић