Опредељење за мир и Дејтонски уговор

Столовање Младена Иванића четири године у предсједништву БиХ не само да је било штетно по Републику Српску већ је његово неодговорно и поданичко понашање према сарајевској чаршији и страним амбасадама створило код њих нереалне политичке илузије и циљеве.

Све то проузроковало је да се код сарајевске чаршије и Бакира Изедбеговића ојача идеја о даљем урушавању Дејтонске БиХ и њено усмјеравање према „грађанској“ унитаризацији. Драган Човић и ХДЗ-а БиХ заступајући националне интересе хрватског народа, њихову констутивност и равноправност у федерацији БиХ, спријечавао унитаризацију тог ентитета, постао је непожељан код бошњачких политичара. Обесправљивање хрвата у федерацији БиХ и њихово превођење у „грађане федерације“ предуслов је за унутаризацију цијеле БиХ и свођење ентитета на формалност и празну љуштуру. Пошто су Младену Иванићу обезбједили сву инфраструктуру и велика материјална средства, били су сигурни да ће са баченим мамцем мира, материјалног благостања и повицима на „лопове“ омогућити Младену Иванићу нови мандат. Свој бошњачки корпус Бакир Изедбеговић мобилише за избор Жељка Комшића као представника хрватског народа у предсједништву БиХ. Предсједништво које би било састављено од Младена Иванића, Жељка Комшића као „грађанским“ представницима Срба и Хрвата, са Шефиком Џаферовићем бошњачким унитаристом створили би се услови за урушавање дејтонске Босне и урушавање конструктивности сва три народа. Срби и Хрвати постали би “босански грађани“ који живе у Бошњачкој исламској БиХ. Понуђена илузија Србима и Хрватима „комунистичке идеологије“ и ново урушавања националне свијести са понудом лажног братства и јединства са унитаристима бошњацима и њиховом доминацијом неминовно би водила у сукобе.

Долазак Милорада Додика у предсједништво БиХ доноси једну нову наду за неопходни мир и просперитет сваке врсте. Милорад Додик није човјек ни политичар илузија и погрешних запажања. Његово битисање и дуготрајност на политичкој сцени плод је реалполитике одређеног времена са специфичностима истог, његовом прилагођавању и строгој прагматичности. Он се не заноси илузијама да путем варки може утицати на себе и друге. Његова запажања и закључци нису искривљени и прилагођени жељи већ су реални и прилагођени стварности. Он не дозвољава да уђе у свијет фантазија. Он добро разликује теорије и праксу па из тог разлога у извршавању својих политичких циљева и задатака држи се реално могућег заснованог на реалном сагледавању стања. У сагледавању реално могућег строго дефинише приоритете и могућности реализације да не улази у сфере угрожавања интереса других народа, а који нису у вези са правима српског народа. Његова дуготрајност у политици и представљању српског народа омогућило му је да спозна шта су приоритетни интереси српског народа и где не смије правити компромисе, а то је очување Републике Српске и остварених права српског народа. Из тог разлога постао је истрајан, отпоран, издржљив и сигурно стабилан, непопустљив у одбрани оног што припада српском народу и Републици Српској. Као политичар јасних ставова и набројаних карактерних особина политичарима преко стола шаље јасну поруку и ограничава њихове могућности дјеловања а то је реалполитика без наде о наметању илузија. Сигурни смо да неће наметати илузије ни мјешати се у политички живот у Федерацији БиХ али ни дозволити мјешање у политички живот у Републици Српској. У свом политичком дјеловању и раду у Предсједништву, као прагматик и реалполитичар, држаће се начела Дејстонског уговора и устава. Сигурни смо да неће дозволити урушавање оног што је дефинисано у односима народа БиХ и додељеним пренадлежностима и да ће те теме сматрати губљењем времена и да ће бити стављење ван акта. То сазнање о неопходности прихватања реалности могућег у БиХ и одрицање од лажних илузија и жеља бошњачких политичара од доминације и урушавање Дејстонског уговора вратиће БиХ на пут просперитета, рјешавања животних проблема сва три народа и оба ентитета. Са том политиком онемогућиће се страном фактору да на слабостима и односима сва три народа креирају своје политичке и остварују своје интересе на штету наших народа. Ови избори и побједа Милорада Додика и Жељке Цвијановић довешће до прочишћавања политичке сцене у Републици Српској. Они политичари који су се због личног интереса занемарили национални интерес српског народа, у приоритету очувања Републике Српске, из опозиције и позиције народ ће изопштити и одбацити. Створени су услови да Република Српска постане јача, изнутра снажнија и да ће смањити простор за било какаве стране притиске. Стварањем скупштинског јединства, српских представника, на оба нивоа у БиХ и Републици Српској, сигурни смо да би амбиције бошњака о могућој доминацији, урушавању Дејтонског уговора и унитаризације БиХ, полако нестајали а примат добијају егзистенцијална питања корисна за оба ентитета и сва три конститутивна народа.

Неминовност је бошњаке довести сазнању да се ослободе илузије да ће успети урушити Републику Српску, њене институције и обесправити српски народ. Сматрамо да им нико боље, једноставније и јасније неће то објаснити од Милорада Додика, а искрена и јасна политика је једини пут ка просперитету и миру. Опредељења српског народа за мир и Дејтонски уговор ће политичку сцену у Републици Српској дефинисати другачије од протеклог периода од четири године, гдје ће они који не препознају процесе бити на маргини дешавања.

За „Част Отаџбине“
Одбор оснивача