БРАТСКОМ ЉУБАВИ СЕ ВОДИ РЕЛАКСИРАЈУЋА ПОЛИТИКА ЗА СРПСКИ НАРОД

Они који су стали на чело српског народа са обе стране Дрине чине све што је могуће за част данашње генерације свима нама за примјер, као што ми узимамо свијетла дијела прошлих српских генерација читавом свијету за примјер. Ђедови су нам говорили да не заборавимо ријеч, иако је то била максима нашег битисања и опстанка у прошлости: Вјера, слога и поштење Српско су спасење!

Српска земља није ни моја, ни твоја, него наша. Наша заједничка светиња и према њој је потребно се и тако односити, у сваком тренутуку и на сваком мјесту.

Његова екселенција господин Додик, са предсједником Србије господином Вучићем заједничким наступом на конференцији за новинаре у Београду после посјете Бриселу, чланова предсједништва БиХ, су показали шта значи одговорност, братска љубав и слога, као и вјера у боље сутра. Наравно, међу нама постоје максималисти у негирању онога што је духовно, морално, свјесно, личне вриједности и достојанства, као и свих цивилизацијских вриједности кроз класичне замјене теза и збркана мјерила вриједности. Дежурних србофобичара који су са сигурношћу изгубили контакт са рационалним има чак и превише. Обједињава их патолошка мржња према Србима, смета им српска државотворност, слободољубивост, српсака култура и историја и трајност. Зато се увијек јављају на команду, када се препозна да Срби имају шансу за нови историјски корак. Нажалост, таквих има веома близу и сасвим довољно и око Додика и око Вучића, али на сву срећу њих нема превише, али су можда опаснији због своје камелеонске моћи пресвлачења, када су у питању и улоге и намјере!

Нема вишег задовољства од понашња према брату, од онога када се братски понашате, а не грубо и злобно. Међусобно нам нису потребни џентлмени, већ браћа, јер како каже српска пословица:”Пред туђином се хвали, а брату се пожали”.

Међутим оптимизам и песимизам (јаван или прикривен) су супростваљени од памтивјека. Међутим, фанатична вјера у побједу и у најтежим тренуцима, поред свих очевидних супротних чињеница, је увијек кроз историју доносила позитиван, чак и пречесто неочекиван успјех. Песимизам прикривен разно разним тричаријама је увијек лако препознатљив и лако ријешив, када за то дође вријеме. Међутим, лажни кнезови и лажне величине имају озбиљан проблем када се историјски кораци дешавају у једној генерацији, као што је вјероватно да ће се десити и у овом данашњем тренутку! Само зато што нису у стању да разумију ни тренутак, нити праву вриједност од властитог користољубља. Као да није сваком појединцу јасно, да они који не признају резолуцију 1244 и Дејстонски споразум, призивају немир у регион. Нас не занимају процјене како је могућ ратни сукоб, када смо сви на истом путу.

Као један слободољубив народ имамо изражену потребу да цијенимо дијела која су испуњена са добром вољом сваког појединца, као и његовог колективитета. Да ли има неко ко не дијели став, ако је некоме на Балкану нешто дозвољено, зашто то не би било дозвољено и Србима? Ми мислимо да то мисле сви Срби, ма гдје се они налазили и зато смо сретни што постоје политичари који то смију, могу и желе да кажу без дневно политичке калкулације!

Очигледно да је прошло вријеме када је било небитно шта Срби мисле и говоре. Наравно саборност свеколиког српског корпуса усмјерена у једра српског брода, исти води у жељно ишчекивану мирну луку. Та лука се зове рјешење ”Српског националног питања на Балкану”.

За „Част Отаџбине“
Одбор оснивача