МЈЕЗИМЧАД И РОБОТИ ЗАПАДА ИМАЈУ РОК ТРАЈАЊА!

Како би што боље схватили садашње стање односа три констутивна народа у штетној државној заједници БиХ, као одговорни људи морамо на тас ваге ставити поступке и међусобне односе Срба, Бошњака (Муслимана) и Хрвата у прошлости и садашњости. Тако би исправна перцепција догађаја изабрала најбољи пут у будућност. Као најбројнији државотворни народ на Балакну, слободарског духа и православне вјероисповјести, били смо мета ”Паписта са запада” и ”Мухамеданаца са истока”. У својим суровим освајачким походима оставили су тешке последице по српски народ, кроз велика страдања, голготе и пљачке. Свима смо опраштали, па често заборављали, па чак и Србима који превјерише и чинише исто свом народу као и освајачи. После слома турског царства превјерници осташе међу нама уз наш опрост, што се није десило у Бугарској и неким другим народима. Кроз Први и Други свјетски рат, поново смо плаћали животима доброчинство и опрост. Највећи дио ”Паписта и Мухамеданаца” ступао је у редове освајача кидишући на Србе, њихове животе и имовину.

После свих страдања и извојеваних слобода, Срби подарише слободу и опрост осталим народима. Тако проживисмо скоро пет деценија заједно у великој држави створеној српском крвљу. Деведесетих година прошлог вијека, империјалисти запада кренуше у нови поход на Балкан, са доктрином новог свјетског поретка и либералног капитализма, а у омоту лажне демократије. За мету су поново одабрани Срби, док су остали народи, између осталог, Хравти и Бошњаци (Муслимани) одређени за суизвршиоце. Католички запад са Њемачком под окриље узима Словенце и Хрвате као своје штићенике. Србе желе распарчати, дезорганизовати и свести на београдски пашалук. Из тог разлога Срби пробају спасити дио државе и све чине да Муслимане приволе да остану са Србима у миру и заједничкој држави са Црном Гором и Македонијом. Знајући да колаборација Хрвата и Њемачке није престајала и да је то готова ствар, Срби су покушали учинити све за суживот са Муслиманима. Све је нуђено за договор па и столица првом предсједнику крње државе из реда муслиманског народа. Њемачка са Хрватима то помно прати и кад је мир био на помолу, активира САД, да они спријече договор Срба и Муслимана. Нажалост, то американцима успјева и Алија одбацује договор и мир са Србима и бира рат и страдање српског и свог народа. Зашто је то учинио? Шта га је приморало и да ли је био уцјењен од америчких служби? Да ли га је препоручила и обавезала Исламска декларација? Да ли је од тог издања у раљама западног утицаја? Алија није био необавјештен и био је свјестан односа ”Паписта” према Муслиманима и према оном што је промовисала Ислмаска декларација. Да ли се уклопио у глобални план САД и запада у стварању Исламске државе и даљих активности у Исламаским државама блиског истока, за нас није питање. Улог је био велики и обавезан! Алијини поступци пред крај рата да мора да жртвује пет хиљада Муслимана Подриња (према свједочењу Мехољића) да би му Америка помогла у рату и издејствовала мир са Србима, наводи на закључак да је Алија Изетбеговић морао урадити многе ствари. У једно смо сигурни, да је католички народ био штићени и прихваћени у европску заједницу, а за остале народе су планирали што већу колатералну штету и колонизацију.

Ни Турска привредно развијена земља и чланица НАТО нема мјеста у ЕУ. Шта чека нас и Муслимане без међусобног мира и политике несврставање. Нас брине што се Муслимани и даље без батине хватају за лажну шаргарепу запада, несвјесни да ће се њом удавити. Западне службе настављају игру са Бакиром, сличну игри са Алијом. Зашто пристаје и после искуства које је Ердоган имао са САД. Да ли је присиљен због спољног утицаја и свог окружења? Зашто није реал-политичар и не прихвати Републику Српску као што ми прихватамо Федерацију БиХ? Свако је остварио да је свој на своме и одлучује како ће живјети без наметања од стране другог народа. Зашто се не одрекне наметања било чега Републици Српској. Ко га наводи, да не кажемо, „приморава“ на то? Зашто не прихвати историјску прилику мира и живота једни поред других, као кад се браћа подјеле и крену у слози и помагању да раде свако своје. Последице могу бити велике да би били сујетни у одлукама. Српску и Додикову одлуку несврставања треба да прихвати као олакшање. Комшић није ту да би чувао БиХ, већ да потпирује ватру кад се гаси. Он је издвојени играч од свих као невјерник и материјалиста. Ту нема ни човјека ни образа. Ко га потура Бошњацима да им чини зло? Ни српски превјерници Шаровић, Мехтић, Босић, Бореновић и Говедарица нису одраз мишљења и интереса српског народа и мира, већ напротив, извршавају налоге странаца правећи кошмар и услове за зло. Срећа је што су препознати правовремено.

Бошњаци треба да се запитају зашто им запад толерише параџематисте и групишу ИСИЛ ратнике. Интерес је Бошњака да то не дозволе. Западњаци своје „мјезимче“ и вјештачки одгојена чеда на крају елиминишу као роботе којима је истекао рок трајања. Американци уводе и свог новог-старог играча Радончића који ће чувати свој капитал и бити послушан. Шта је расплет, ко ће бити вишак? Западне службе воде игру прилагођену својим интересима, стварајући привид наклоности једном народу, а суштина је да је намењена иста судбина и једним и другим. Поука је Кадиров који је Чечене истргао из чељусти запада! Срби су кроз историју страдања, опросте и забораве, коначно свјесни да брину сами о себи, бирају свој пут без штетности по било кога и зато је Република Српска неупитна у одбрани свим средствима на које буде приморана. Пошто су комшије увијек најближе и најбитније вољели би без мржње да живимо једни поред друих и свако на своме. То је и политика која заступа и наш државни врх предвођен Милорадом Додиком.

За „Част Отаџбине“
Одбор оснивача