Напади на институције Републике Српске, у циљу сатанизовања и приказивања Републике Српске као геноцидне творевине, се појачава из дана у дан. Поборници унитарне БиХ уређене на основама Алијине „Исламске декларације“, уз помоћ мањег броја српских „сатрапа“ а по сценарију страних обавештајних служби, свакодневно испаљују канонаде измишљених афера и превара, окривљујући Републику Српску, да је она та која руши Дејтонску БиХ.

Република Српска непрекидно инсистира на формирању власти на нивоу БиХ, јер би формирање савета министара омогућио насатавак реформи и побољшање живота сва три народа у БиХ. Одуговлачење имплементирања изборних резултата пуних осам месеци, не би могло без учешћа страних обавештајних служби и солидарисања високог представника у БиХ, ОХР-а и ОЕПС-а. Корумпирани високи представник, Валентин Инцко, шаље лажне извештаје о стању у БиХ и отворено подржава само бошњачку страну, а дрско и безобразно напада и окривљује институције Републике Српске због забране размештања миграната у Републици Српској. Њему смета план за формирање резервног састав МУП-а Републике Српске, јер је, како каже, „боље да има мање наоружања“, али му не смета планирање увођење многоструко већег резервног састава федералног МУП-а, који уопште не спомиње. Са његовим ставом је сагласна и амбасада САД у Сарајеву, јер је неколико стотина српских резервиста „много опасније“ од неколике хиљаде бошњачких. Инцко говори и о моралу кога он нема, јер да га има, сам би предложио укидање функције високог представника. О безочности предлога за формирање савета министара говори изјава Дениса Звиздића, која је понижавајућа за Србе, да за председника савета министара изаберу „Србина“ М. Шаровића, само не знамо по коме закону и на основу којих изборних резултата. Морамо бити свесни да Комшић, Изетбеговић и СДА у савету министара желе „проверене и одане“ Србе, а не оне за које је гласао српски народ на изборима. Сам Изетбеговић каже да ће „када СДА уђе у власт, једнострано послати акциони план за чланство БиХ у НАТО.“ На оваква иступања бошњачких лидера, Србима преостаје једино да подрже одговор који је дао господин М. Додик „од тог тренутка неће бити БиХ.“ Комшић перфидно покушава да путем захетва председништву БиХ, „размести јединице ОС БиХ на границу БиХ са Србијом и Црном Гором и спречи илегалне прелазе ових граница од миграната.“ Е, па Комшићу, оваква смицалица и прљавштина ти неће проћи. Срби неће дозволити да река Дрина више никад не дели српски народ.

Посебна и забрињавајућа прича, је понашање министра безбедности у савету министара у техничком мандату Д. Мектића. Он нема части ни морала. Иако је изгубио изборе, Мектић, заједно са остала два министра из редова српског народа, не намерава дати оставку и дозволити да на та места дођу Срби који су победили на изборима и добили поверење народа. Позива опозицију на ванпарламентарно деловање, заједно са народом, и изазивање хаоса на улицама, исто као што раде „лидери“ дела опозиције у Београду. Он је на протестима „Правда за Давида“ подржавао улицу, што је показао и протестима против ВСТС у Сарајеву. Демонстрира са заговорницима унитарне БиХ и љути га истина да бошњачка компонента и странци имају доминантан утицај на правосудни систем БиХ. Каже да је правосудни систем БиХ „рак рана“ државне заједнице БиХ. Измишља афере да би СДА повратила свој утицај на ВСТС, а заједно са тужиоцима из СДА и у сарадњи са ОБА на челу са Осмаганићем ”Осмицом”.

Анализирајући сва догађања, намеће се потреба ангажовања НСРС у доношењу потребних докумената за решавање статуса Републике Српске у процесу раздруживања од БиХ федерације.

За „Част Отаџбине“
Одбор оснивача