Програмска декларација Б. Изетбеговића и СДА није први покушај рушења Дејтона и Републике Српске. Такве провокације су континуирано пласиране и очекујемо да ће убудуће бити све чешће. Сетимо се неких, као што је Бакирова апелација за промјену имена Републике Српске, захтјев за укидање дана Републике Српске, условљавање формирања власти на нивоу БиХ са непристајањем потписивања МАП-а и одбијање уласка Републике Српске у НАТО алијансу. Програмска декларација је пројекат СДА за уставно преуређење државне заједнице БиХ. Она је пуцањ у Дејтонски споразум, који води у блокаду свих институција на нивоу државне заједнице БиХ и директан је позив на сукоб.

Овакво понашање Б. Изетбеговића и СДА је злочин против мира. Бакир је одгајан и задојен шовинизмом према Србима и свему што носи српско име. Одговор Срба треба бити захтјев за поштовање Дејтона, и повратак одузетих овлаштења Републици Српској. Ако то не буде, онда Срби у заједничким органима БиХ, морају напустити своје положаје, и спријечити функционисање антисрпске и паразитске државне заједнице БиХ.

Нажалост, руководства српских парламентарних странака СДС и ПДП нису за напуштање и блокаду институција БиХ. Уважени српски професор правног факултета у Бања Луци, Р. Лукић, им одговара: „То је њихова слика и прилика, морална људска, политичка и српска срамота.“ Са изнетом констатацијом уваженог професора, се слажемо и немамо ништа додати или одузети. Руководства ових партија своје ситносопственичке интересе правдају тиме, да би, уколико напусте Савјет министара, њихови замјеници Хрвати и Бошњаци, одвели Републику Српску у НАТО савез. Уствари њихов циљ је јасан, задржати садашње позиције по сваку цијену.

Колико је ова декларација опасна за Републику Српску, говори изјава предсједника А. Вучића „декларација СДА је важан документ према којем ће се Србија односити озбиљно.“ На састанку са лидерима парламентарних странака из Републике Српске је позвао Србе на јединство и рекао да Србија признаје БиХ са два ентитета, Ф. БиХ и РС и да поштује Дејтон чији је гарант Џеферовић и „хрватско недоношче“ које нема политички легитимитет, Комшић, сматрају Републику Српску ентитетом а Ф. БиХ државом. Нападају А. Вучића због „мијешања у унутрашње ствари БиХ“ и обавештавају Србе да је њихова престоница федерално Сарајево. Да су у својим анализама, иоле озбиљни, схватили би да је Србима у Републици Српској главни град Бања Лука, а престоница свих Срба Београд.

Б. Изетбеговић у свим својим наступима, говори о прошлом рату или прети са неким новим, а циљ му је, држати Србе под сталном тензијом, тако да им не би пала на памет нека одлука о самоопредељењу или отцепљењу Републике Српске. Он без блама и срама брани, како он каже, „угледне команданте А БиХ који пролазе кроз правосудну голготу“. Уместо да се огради од злочина које су починили муџахедини, Дудаковић, Орић, Махмуљин и остали и ослободи садашњих ратних кадрова у институцијама БиХ, огрезлих у злоделима, он јадикује над њиховом судбином.

Бакирове декларације показују његове жеље и намере на чему му Срби морају бити захвални. Његове декларације немају никакву вриједност јер немају сагласност српског и хрватског народа. По Републику Српску све ово може имати реперкусије, уколико Бакир успије да „српске министре“ задржи у Савјету министара, а Република Српска настави егзистирање у државној заједници БиХ. Поручујемо свима да Бакир и СДА немају ту снагу да сруше Републику Српску без помоћи кооперативних Срба. Државну заједницу БиХ је лакше разбити него од ње направити унитарну државу. Републици Српској је потребан мир и српско јединство.

За „Част Отаџбине“
Одбор оснивача