НЕ исламизацији Дејотона

„Бошњачки“ чланови предсједништва БиХ, Џаферовић и Комшић, сваком приликом критикују сарадњу Србије и Републике Српске и истичу захтјев да Београд, као главни град Србије, комуницира само са Сарајевом, главним градом Ф. БиХ. Не могу поднјети да српски ентитет за главни град има Бања Луку. Овакве изјаве нам показују да су они против Дејтонске БиХ, против Републике Српске и да се никада неће одрећи стварања унитарне исламске државе у БиХ. Бошњачким лидерима се мора свакодневно понављати, да је Дејтон настао из договора великих сила уз сагласност Србије и Хрватске, и бошњачког предсједника Алије Изетбеговића да би престао рат у БиХ. БиХ је по Дејтону састављена од два ентитета и три равноправна народа. Комшић, већ више пута, истиче да је територија Републике Српске и Ф. БиХ заједничка територија неке имагинарне БиХ, а Сарајево главни град те државе. Изетбеговић у декларацији СДА предлаже укидање Дејтона и под видом стварања грађанске државе, у ствари реализује бабову исламску делкарацију. У томе га подржава Шаровић, „српски министар трговине“ у техничком мандату са својом понудом „да БиХ за осам година може постати мала Швајцарска на Балкану“, наравно под условом да се Срби одрекну Дејтона и да њега (Шаровића), Мектића, Иванића, Бореновића и остале Бакирове сатрапе народ бира, да их они воде. Са ранијом понудом да он прихвата да буде предсједавајући Савјета министара, свима нам је јасно, да се ради о човјеку жељном власти, кога не интересује шта ће бити са Републиком Српском и шта су интереси српског народа. Дејтон је јасно рекао шта је чије у државној заједници БиХ. Срби се посебно не смију одрећи своје националности и постати бошњаци зарад некаквог суживота у држави која је посвађана са свиме што је нормално, и неће прихватити даље дерогирање Дејтонског споразума. Ако морамо живјети једни поред других, не смијемо подгрејавати атмосферу братства и јединства. То су Срби урадили једном и знамо колико нас је то скупо коштало. По реаговању бошњачких лидера за све недаће у Ф. БиХ је „крив“ господин Додик. Морамо, по ко зна који пут поновити да им он смета, зато што је стао на пут Изетбеговићу и СДА, зауставио даље урушавање Дејтона и спречио стварање унитарне БиХ. Насупрот Ф. БиХ, он је успео да од Републике Српске изгради функционалну државу са снажним институцијама и врло јасно маркирао слијед догађаја у њеном даљем развоју.

Додела Нобелове награде великом аустријском књижевнику, Хандкеу, изазвала је велико негодовање српских непријатеља у цијелом региону. Разлог је, што је као светски борац за истину, негирао геноцид у Сребреници, који се стварно и није догодио. У тој скупини „српских пријатеља“ су се нашли Џеферовић, Комшић, Еди Рама, Вљора Читаку, Пацоли. Каква дружина медиокритета и дволичњака. Ми Хандкену честитамо и желимо још плодоноснији рад.

Да Срби не би били губитници у овој, заиста тешкој ситуацији, морају наступити јединствено, а оне који раде против интереса свог народа, јавно проказивати. Генерацијама које долазе морамо стално објашњавати колико је проливено српске крви да би се створила Република Српска.

За „Част Отаџбине“
Одбор оснивача