Реформски програм БиХ је сарадња

Прошло је више од годину дана како су проведени избори, а власт није формирана на нивоу БиХ. Бошњачка странка СДА и Бакир Изетбеговић су тражили да се пошаље АНП у НАТО па да се тек онда формирају „државни“ органи. Републику Српску је спријечавала декларација НСРС донета 2017 године о војној неутралности да постане члан НАТО. Од такве опструкције СДА и Изетбеговића, грађани цијеле БиХ су имали огромне штете. Нису се спроводиле социјално-економске реформе у оба ентитета, многи инфраструктурни и енергетски пројекти и изградња аутопута у БиХ, вредни милијарде, су чекали да се формира парламент БиХ. Додатну штету Републици Српској нанели су „српски вазали“ у Савјету министара у техничком мандату, који су се борећи се за своје позиције негативно утицали на јединство српског народа у Републици Српској.

Скупштинска декларација НСРС је променила политичку позицију Републике Српске и наложила својим представницима да откажу раније опредељење за чланство у НАТО. Међународна заједница је извршила притисак на СДА и Изетбеговића и организовали преговарачки процес, ради деблокаде формирања органа власти на нивоу државне заједнице БиХ. Договор представника три народа у БиХ, и земаља квинте (амбасадори) је донео реформски програм БИХ који БИХ подноси НАТО-у уместо АНП. Овај документ представља програм реформи и сарадњу са НАТО, не прејудицирајући питање чланства. Убудуће ће у БиХ, о чланству у НАТО одлучивати предсједништво БиХ уз сагласност парламента. За улазак у НАТО потребна је нова одлука предјседништва БиХ донета консензусом. По уставу свака одлука предсједништва се може проследити НСРС на преиспитивање, па ако то скупштина не прихвати двотрећинском већином, одлука не може ступити на снагу.

Ми смо априори против НАТО због његових злочина почињених над српским народом у Србији, Републици Српској и Републици Српској Крајини, наношења огромне материјалне штете и отимање вековних српских територија. Ми смо били против НАТО и онда када га је већина сматрала својом војском.

Српском члану предсједништва Милораду Додику морамо упутити честитке на то што је успео вратити Републику Српску са пута чланства у НАТО. Већ имамо резултат, почело је са хитном седницом педставничког дома парламентарне скупштине, где је потврђено именовање Зорана Тегелтије за предсједавајућег Савјета министара БиХ. Последњих дана је много расправа и неодмерених изјава политичких противника коалиције на власти, о томе да ли је реформски програм БиХ АНП и да ли је њиме прихваћено чланство Републике Српске у НАТО.

Амерички изасланик за Балкан господин Палмер на Н1 ТВ каже „Реформски програм БиХ није годишњи национални план, већ јачање партнерства између БиХ и НАТО“. Они ће, вероватно, поново покушати навести воду на своју воденицу. Међутим, за улазак БИХ у НАТО потребан је консензус сва три члана предсједништва БиХ и сагласност парламентарне скупштине.

Амбасадор САД у БиХ у својим изјавама каже “НАТО ће прихватити документ који одржава консензус, прихватит ће документ који представња базу сарадње БиХ и НАТО“ или „овај споразум није АНП али јесте договор који потврђује партнерство са НАТО“. Амбасадор Руске Федерације у БиХ Иванцов каже“Реформски програм у Бих није чланство у НАТО“. Коме после оваквих изјава амбасадора државе квинте није јасно да реформски програм представља сарадњу а не чланство у НАТО.

Сви критичари државотворне политике морају да схвате да је АНП садржавао ставке: Устав БиХ не ограничава приступању НАТО-у, реформа полиције, контола над обавјештајно-сигурносним системом, планирање, програмирање иизрада буџета итд, а Рефромски програм БиХ нема ни слова о томе! Довољно је рећи да АНП садржи 170 страна, а Реформски рограм двадес и једну.

У БиХ рјешење се не може наметнути. Управо је тековина Републике Српске - изборена у одбрамбено-отаџбинском рату 1992-1995, а верификована у Дејтону - да се у БиХ ништа не може наметнути, односно да је за свако рјешење потребан консензус. Сада је Република Српска промјенила политичку позицију - више није била за чланство, а 2017. донијела је и Декларацију о неутралности. На основу ове њене нове политичке позиције, представници Републике Српске више нису били сагласни са политичким опредјељењем БиХ према чланству. Уважено је опредјељење Републике Српске да се питање чланства не прејудицира, односно да подлијеже будућем одлучивању надлежних органа БиХ (Предсједништва, уз сагласност Парламента). То је логична формулација, јер није било могуће формулисати нешто друго?

Желимо ово још једном подвући: Република Српска јесте 2011. напустила опредјељење према чланству у НАТО, али то све до сад – чак и послије Декларације Републике Српске о неутралности из 2017. – никад није било верификовано на нивоу БиХ. На нивоу БиХ је стајала једна нејасна позиција о томе.

Сада је на нивоу БиХ од стране органа који је по Уставу БиХ једини овлашћен да одлучује о томе – Предсједништва БиХ – верификована позиција да се не прејудицира питање чланства, односно да се уклања из разматрања.

Морамо указати да је то непроцјењив учинак руководства Републике Српске, односно њеног представника у Предсједништву БиХ, Милорада Додика. Убеђени смо да ће наше тврдње поткрепити објављивање реформског програма БиХ.

За „Част Отаџбине“
Одбор оснивача