Уставни Суд у политичком систему БХ, би требао бити гарант правичног одвијања политичких процеса кроз ограничавање моћи државе и њених органа тј. носилаца државне власти, осигурања инвидуалних и колективних права и слобода проистеклих из Устава (ДМС Анекс 4), као и да обезбједи фукционисање правне државе и владавину права.

Нас занима да ли било ко може да наведе једну једину одлуку БХ Уставног Суда која је била у функцији осигуравања колективних права Срба у Босни и Херцеговини!? Све одлуке које је Уставни Суд доносио, а тицале су се колективног права Срба, су по правилу биле против. Поставља се питање како то садашњи БХ Уставни Суд осигурава Србима колективна и индивидуална права, прегласавањем два Бошњака и три странца? Ми као припадници Српског народа можемо данима набрајати примјере уништавања свих права који одређују основне циљеве, мотиве, програме и врједносне орјентације, како би Република Српска и Срби у цијелој БХ-а, били потпуно развлашћени, уништавајући све цивилизацијске норме. Како без норми нема ни права, намеће се закључак да БХ Уставни Суд обезбјеђује живљење у неправној државној заједници и владавину ”сарајевског калифата”, уз помоћ дијела међународне заједнице. Основна карактеристика ”високих представника” и БХ Уставног суда је креирање непринципијелних одлука. Данас, за некога може овако, а већ сутра не, док за неке никада и ништа!

На основу којег права и владавине истог, замјеник помоћника државног секретара САД за Европу и Евроазију, Палмер себи даје за слободу да пријети. Зато што представља земљу која је ”изокренула” наопачке пола свијета за лични интерес!? Зато што су невину дјецу убијали, што су користили неконвециналне бомбе за своја нецивилизацијска дјеловања! Зато што су цијели свијет гурнули у раље изопаченог тероризма и еру несигурног живљења. Због своје болесне идеје да управљају цијелим свијетом, а притом заклињући се у различитости. Напросто они који прихватају свеобухватне различитости су нормалан свијет. Ови други једно говоре, друго мисле, а треће раде, па су онда развили озбиљне концепције како би они били неприкосновени у својим намјерама, које по правилу остварују наведене болесне циљеве.

Технологија разбијања једне државе, једног народа спроводи се широким опусом мера, радњи и поступака утемељеним на методолошкој матрици ”Стратегије сукоба ниског интезитета” у оквиру покушаја реализације пројекта стварања тзв. Новог светског поретка

У зависности од задатог циља који се жели остварити унапред постављеном стратегијско - методолошком матрицом са које се пројектују елементи „унутрашње агресије“ у земљи – жртви, унутрашње снаге за њихову реализацију се припремају, обучавају, наоружавају и логистички подржавају, поред сецесионистичко – сепаратистичких, и за терористичко – субверзивне задатке. У оба случаја ради се о терористичко – превратничким групама и организацијама, најчешће под плаштом „политичке опозиције“ или тзв. невладиних организација које у виду „уличне пешадије“ и „уличних разносача западне демократије“, нападају друштвене институције, групе и истакнуте појединце државотворног карактера који се не уклапају у фрагментарне политичке пројекте америчке администрације везане за пројектни задатак у погледу процеса глобализације.

Шта је разлог нервозе службеника америчке администрације, који демострирају говором мржње, што у јавним наступима, што на званичним састанцима затвореним за јавност и ”топ сикрет” дјеловањима? Да ли је појединац, државотворног карактера у Републици Српској, предсједник најмногољудније политичке партије Српске, господин Додик, пронашао одговор? Управо због свега набројаног смо сигурни да ће руководство Републике Српске снажно истрајати у донешеним одлукама.

Дејтонски мировни споразум је креација западних великих сила! Господин Додик само жели да се тај споразуме поштује, а западни креатори дефинишу ДМС само као полазну основу за остварење планиране преваре, кроз неприципијелност одлука, крећући се ка моделираном циљу. Превише је очигледно да је ово класична каубојштина, заснована на непоштивању међународних правних норми. Дјеловање по овим принципима, а деклеративно позивање на право и владавину права, је само по себи неодрживо. Међутим насилничка пројекција нема одговора за храброст, одлучност,истрајност и заједништво. Политичка опозиција постаје свјесна да нестаје са сцене, како народ постаје свјестан њеног ”пјешадијског дјеловања” и окреће се ка свом биолошком опстанку. Овом приликом ћемо занемарити минорне појединце, који као изузетци потврђују свеокупни заокрет према пројектном дјеловању, модерних колонизатора.

Како не би разрађивали све могуће опције бјелосвјетских преварната, желимо да апострофирамо још један судбоносни процес који предводи елита српског народа, на челу са предсједником Додиком. Саборност цјелокупног српског корпуса ка очувању националног индетитета, осигурању индивидуалних и националних права, те на крају очување земље која је грунтовно стотинама годинама српска, је решење против бахатог понашања и разрађене технологије уништења непослушних!

За „Част Отаџбине“
Одбор оснивача