Да би се спасили свих ових подвала и смицалица тзв. међународне заједнице, неопходна нам је саборност и јединство српског народа. Уместо да са друга два народа седне за сто и договори шта треба урадити како би се решила новонастала криза изазвана пресудама Уставног суда БиХ, Бакиру Изетбеговићу смета тужилаштво БиХ јер се „кукавички повлачи пред Додиком, политичким кабадахијом“. Он оптужује господина Додика због опструкције БиХ и кршења услова и постојећих закона. Он се нада да ће господина Додика сменити незадовољство народа у Републици Српској, наводно,због лошег животног стандарда. БиХ руше Изетбеговић, Комшић, Џаферовић, неуставне и антидејтонске преусде Уставног суда БиХ, „програмска декларација“ Изетбеговића и СДА. Главни рушилачки фактор БиХ је њихово фанатично настојање и истрајавање на стварању унитарне БиХ, због чега је и избио рат 1992. године. Господин Додик је државнички проценио угроженост Републике Српске и одлуци Уставног суда БиХ, рекао НЕ! Политичку кризу не изазивају институцие Републике Српске, већ кризу изазива бошњачка конзервативна СДА, ОХР, високи представник БиХ и амбасаде САД и европских западних земаља које подржавају домаћи издајници.

БиХ не може да функционише као држава, јер Срби и Хрвати неће да живе у босанској „џамахирији“ коју пројектују бошњачки лидери. Они неће овакву БиХ јер у њеном председништву седе Џаферовић који је током рата дебело сарађивао са муџахединима и за шта је требао бити процесуиран за ратне злочине, и Комшић као представник хрватског народа кога су изабрали Бошњаци.

Одлуке Народне скупштине Републике Српске, господина Додика и председнице Жељке Цвијановић нису ни исхитрени, ни рушилачки али јесу државотворни. Заједнички су стали у одбрану Дејтона и Републике Српске и то у последњем моменту. Ово је последња прилика да народ Републике Српске свима каже, укључујући политичким партијама да више нема круњења и одузимања њених надлежности. Ако „Сарајевска чаршија“ не прихвати предлоге српске и хрватске стране, онда морају прихватити чињеницу да су они гробари БиХ, и да нико не може спречити Републику Српску да проведе референдум о свом статусу.

Нас Србе збуњује политика двостраних стандарда коју примењују западне силе. Зато питамо, како један принцип важи на Косову, а не важи у Републици Српској? Како може српска аутономна покрајина Косово и Метохија, коју је НАТО отео од матице земље, може постати самостална држава? Зашто Република Српска, као Дејтонски ентитет, са свим атрибутима државе, не може бити самостална држава? Како државу може добити национална мањина а народ не? Драстичан пример двоструких стандарда је укидање војске Републике Српске иако је постојала по изворном Дејтону. Шиптари у квази држави Косово, стварају восјку Косова уз свесрдну помоћ САД и Немачке, иако по резолуцији УН 1244 на шта немају право.

Хашки трибунал је осудио преко 5000 година робије Србима, а са пресудама сведоченим, ратним злочинцима Орићу, Дудаковићу, Осмици, Тачију и Харадинају, трибунал светској јавности баца прашину у очи.

Када западним амбасадама и бошњачким лидерима не иде нешто по плану онда отворе паљбу из свих оруђа, по институцијама Србије и Српске по матрици „држите лопова“. Да би се спасили од њихових подвала и смицалица саборност и јединство српског народа потребнију су него икада, уз очување устава Републике Српске и изворног Дејтона по сваку цену.

За „Част Отаџбине“
Одбор оснивача