Међусобне подjеле у српском народу одувjек су постојале, али утицајем глобализације и међународних субверзивних радњи те подjеле су постале још бројније и израженије. Анализирајући то сатиричним ковачевићевским жаргоном рекло би се да се Срби умножавају дјељењем. Па тако имамо „разне“ Србе и разноразне подjеле једног малог и јуначког народа са Балкана, проруске и прозападне,ослободиоце и ослобођене, „сељаке“ и другосрбијанце и многе друге. Подjеле у српском народу су вjековне и проткане кроз све социјалне елементе од којих морамо навести ону најбитнију и најопаснију, поделу на патриоте и издајнике.

1992. године у БиХ српски народ није могао приуштити „луксуз“ избора. Отварањем „српског питања“ кроз „демократизацију“ која је запљуснула СФРЈ, српски народ, у тој мjери први пут, стао је јединствено у одбрану српских националних интереса. Из страха да не доживи српско искуство из другог светског рата, у којем је преживљавајући огромно страдање од усташког покрета, где је калварија Срба постала синоним погубљења и експеримената људске издржљивости у тортурама, српски народ и српски лидери уједињени организовали су одбрану својих породица и земље коју су настањивали вековима.

Током рата у бившој СР БиХ, приликом стварања Републике Српске све подjеле су заборављене , раме уз раме борили су сви, са свим својим различитостима, јер су знали да једино уједињени под један симбол,једну заставу, могу одбранити своја огњишта. Данас 25 година после херојске побједе и стварања слободне Републике Српске, унутарполитичке подјеле попримају катастрофалне размере, које угрожавају националне интересе и опстанак. Као и 1992. политички субјекти морају стати под једну заставу и наставити борбу против повампиреног непријатеља који делује кроз лик и дјело Бакира Изетбеговића и његових следбеника , а подпомогнути нечистим силама у међународној заједници, и тиме спречити ревидирање слободе освојене у одбрамбено ослободилачком рату а признате Дејтонским мировним споразумом. Фрустрација пробосанских „Срба“ бројем гласова које је освојио Милорад Додик, односно гласова поверених јединству у очувању српских интереса, а самим тим немогућности функционисања њихове досадашње праксе пута ка унитарној исламској држави је захтјевала њихову промјену стратегије. Поменути ”унитарни бандити” су се досјетили, све што не мора да иде на Предсједништво БХ и у Дом народа, мимо икаквих законских норми, уз своју већину и пар политички неодговорних , национално онесвешћених српских „политичара“ из СДС-а и ПДП-а, гурају цјелокупно друштво у амбис. Готово да нема ријечи којом би се описало дјеловање Мектића, односно приједлог за ван законске смјене у ЦИК-у и пријетња Црнадка да је ово тек почетак. Да не говоримо о Бакировим узусима по којима је највећи гријех сједити са човјеком који је на изборима освојио највише гласова. Изетбеговић мора схватити да БХ државна заједница није његова приватна прћија и да Срби неће ни нестати нити изгубити националну свест ни због њега ни због пар неодговорних припадника свог народа.

Просрпски политички субјекти у Републици Српској морају спречити даље деловање бошњачког естаблишмента, уз а-приори подршку једног дијела запада, који желе да Републику Српску сведу на празну форму и тиме остваре свој сан о стварању унитарне Босне. Све патриотске снаге морају осудити „политичким убиством“ пробосанске снаге у српском народу и недозволити њихово даље деловање.

Кадровским промјенама, чишћењем својих редова , политички субјекти а посебно дио српске опозиције морају постати конструктивна снага у одбрани од антидејтонског дјеловања и багателисања српских националних интереса од стране САД и ЕУ кроз ОХР. Поготово што су се стекли услови да позиција Републике Српске прерасте у све народни национални покрет

Нашој дјеци морамо оставити у насљеђе земљу у којој више неће бити могућности повампирења непријатеља,земљу у којој ће наши потомци бити поносни на своје очеве, борце за слободу, земљу са јасним националним и вјерским насљеђем, земљи у којој ће најјаче оружје бити уџбеници и у којој неће бити умножавања српског народа дјељењем већ укрупњавање националног бића у јединству!

За „Част Отаџбине“
Одбор оснивача