Након четири године одбране, српског народа од реинкарнираног усташтва на Балкану 1995. године потписан је Дејтонски мировни споразум. Срби у Републици Српској су услед блиставе ратне победе над фашистичко усташким походом били разочарани добијеним у том споразуму, али ипак задовољни освојеном државом српског народа са свим елементима државности. Да ли су данас, 25 година после, народи у БиХ остали на истим позицијама као што су били по завршетку рата и да ли је могуће помирење народа у накарадној државној заједници наметнутој од стране међународних сатрапа, каква је данас БиХ?

За Бакира Изетбеговића и његову конзервативно националистичку странку СДА, Алија је још увек жив а њихов програм рада је његова фашистичка исламска декларација. У њима никада није престало надање за стварањем Унитарне БиХ, у којој желе доминацију над српским народом, а у чему имају апсолутну подршку ОХР-а, високих представника у БиХ и обавештајних служби неких западних држава. Унижавањем српског ентитета, али скрајнутост и деминоризација хрватског народа , БиХ чини темпираном бомбом која откуцава (предсједник Француске Макрон).

Српском народу, разним притисцима је наметнута БиХ. Победнички српски народ прихватио је Дејтонски споразум али су га касније високи представници разорили „бонским овлашћењима“, тако да „он“ не личи на изворни а тиме је Република Српска осакаћена губитком многих овлашћења. Она данас егзистира и даље, борећи се за повратак на изворни Дејтонски споразум, што је мало вероватно да ће се десити, али од чега се не сме одустати. Без обзира на све на нивоу БиХ Република Српска и даље жели компромис и доношење важних одлука консензусом. Међутим, због жеље за доминацијом над српским народом, муслиманским лидерима не одговарају овакви пацифистички ставови Владе Републике Српске и представника српског народа у председништву БиХ већ их муслиманско хрватски клерофашисти покушавају сатанизовати уз свесрдну помоћ великог дела ЕУ као и високог представника.

Хрватски народ у БиХ је изложен индоктринацији клерофашистичких снага у матичној држави које не заговарају суживот са српским народом како у Хрватској тако и у БиХ. Жалосно је да нико у Европи не реагује на такво повампирење усташтва док Срби морају осећати бојазан поучени последицама из свих ратова на овим просторима. Хрвати у БиХ већ дуже желе и траже свој ентитет али се томе жестоко супротставља бошњачка страна која и поред заједничког ратног дјеловања жели доминацију и над хрватским народом у БиХ.

Високи представник у БиХ Валентин Инцко је поднео извештај савету безбедности УН, који не одговара стварном стању и представља памфлет лажи и личних инсинуација на штету Републике Српске и српског народа. Посебно се острвио на господина Додика, само зато што не дозвољава даље черупање Републике Српске и што тражи повратак на изворни Дејтон. Осведочени непријатељ Срба Инцко, нити једном речју није поменуо бошњачке лидере који отворено негирају Републику Српску проглашавајући је геноцидном творевином и који воде политику стварања Унитарне БиХ, а због чега је и почео грађански рат 1992. године. Инцко и његови претходници су као острашћени заштитници Бошњака и ствараоци Унитарне БиХ својим „умотворинама“ осакатили оно што је потписано у Дејтону. ОХР и Инцко су штетне институције за саму БиХ. Крајње је време да ОХР и високи представник у БиХ учине и један користан корак по БиХ и напусте исту, тј. да међународна заједница једноставно укине високог представника.

Одсуство било какве осуде међународних анитфашистичких „сила“ у другом светском рату на одржавање мисе за настрадале усташке злочинце у Блајбургу изазива неверицу међу српским становништвом али и међу оним делом хрватског и муслиманског народа који не величају фашизам и усташтво. Мису која је одржана у католичкој катедрали у Сарајеву, Срби и антифашистички припадници из других конститутивних народа у БиХ сматрају покушајем рехабилитације усташког режима у НДХ. По овом питању се није огласио Ватикан нити било ко из ЕУ, па се поставља питање да ли они подржавају повампирење усташтва? Наведеном мисом, слављењем злочиначких операција „Бљесак“ и „Олуја“ у којима је протерано са кућних огњишта преко 200.000 Срба, минимизирање злочина у логору Јасеновац у 2. Светском рату, тражећи да Павелићев кардинал Степинац буде проглашен за свеца, настављају се провокације над Србима. Миса за убијеним зликовцима у Блајбургу је доказ да је усташтво дубоко укорјењено у темеље хрватске државе. Надамо се да ће се антиусташки и антифашистички део народа Хрватске изборити са овом пошасти. Клерофашиста, кардинал врх босански В. Пуљић, догађај у Блајбургу сматра блајбуршком трагедијом а „служити мису за покојнике је њихова дужност и обавеза.“ За оне који су против обреда у Сарајеву каже „да им опрашта уз жељу да у БиХ завлада дух помирења.“ Наравно најгора ствар је да су посланици СДС-а и ПДП-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ подршком Резолуцији о поштивању жртава фашистичких режима и покрета, се сврстали у ред најгорих издајника свог народа.

Бошњачки лидери, и даље покушавају изигравати жртву протеклог рата, настављајући тако оспоравати величанствену одбрану српског народа, а свој повамирени усташки поход ка унитарној Босни остваривати уз помоћ ЕУ и високих представника . Умањујући или још горе негирајући злочине над српским народом Б. Изетбеговић каже: „у протеклом рату није било злочина над Србима. Број страдалих Срба укупно је мањи од броја страдалих Бошњака у Сребреници у једном дану.“ Управо овакви једнострани приступи отварају још увек свјеже и незарасле ране код сва три народа у БиХ. Све ово постаје неподношљиво када се узме у обзир опструкција Бошњачког елемента унутар БиХ државне заједнице гдје је једино могуће оно што води у исламску етнички чисту БХ државу.

У БиХ нема помирења док се сви злочини не процесуирају по истим аршинима. Помирења у БиХ неће бити још дуго, а суживот је могућ, и то под великим знаком питања, само ако међународна заједница препусти БиХ њеним народима наравно без њиховог мјешања у унутрашње послове БиХ. У противном свима треба ставити до знања да цивилизацијско етничко раздруживање није промјена граница и исто треба спровести, јер накана БХ унитариста води у нестанак свих констутивних народа у БиХ. Како сада ствари стоје талибани, пакистанци или мигранти имају најозбиљније изгледе да загосподаре овим простором.

За „Част Отаџбине“
Одбор оснивача