Последњих година а посебно последњих неколико месеци врше се оркестрирани напади на српски народ у Републици Српској, Хрватској, Црној Гори и на институције , односно руководства, Србије и Републике Српске. Циљ је јасан, Републику Српску треба „утопити“ у унитарну БиХ а Србију срушити у њеном економском и војном уздизању. Уз подршку дела прозападне опозиције кроз разноразне обојене револуције, на власт треба довести лопове,криминалце или једноставно издајнике који ће безпоговорно извршавати све захтеве страних обавештајних служби. Поражена Србија не би могла штитити Републику Српску и тиме би била остављена на милост и немилост белосветским „мутикашама“. На сву срећу Србија никада није била јача. Република Српска је успела, упркос свим настојањима дела запада, да сачува свој интегритет, да спречи даље урушавање својих Дејтонских надлежности и да, уз помоћ ојачане Србије, проводи веће инфраструктурне пројекте . Доказала је, упркос свим подметањима да може самостално да егзистира.

Највећи противници Републике Српске су Бакир Изетбеговић и његова конзервативно неонационалистичко шовинистичка странка СДА , која свакодневно својим деловањем и иступима њених челника уноси немир у становништво сва три конститутивна народа БиХ па и свих осталих мањина. Свим грађанима Републике Српске а сигурни смо и огромној већини грађана Федерације БиХ је стало до мира и економског напретка, док је ултранационалистима предвођеним Бакиром искључиво стало до остваривања сна његовог бабе , Алијине Исламске декларације. Бакирово и Џаферовићево свакодневно изазивање немира у становништву перманентним претњама ратом уколико се покуша осамосталити, по нама већ осамостаљена Република Српска, неће уплашити српски народ. Међутим нису ретке ни њихове циничне изјаве да у Републици Српској има појединих људи спремних да хладно убијају комшије , а истина је другачија , баш у њиховим редовима има људи који су били на највишим војним и полицијским функцијама (Дудаковић, Орић,сам Џаферовић) који су убијали или наређивали да се убијају жене, деца, старци и попале њихови домови.

Ти „врсни официри“ АБиХ и поред доказаних злочина и даље шетају слободни по ФБИХ , тетошени од таквих неонационалиста какав је Бакир и њему слични, као национални хероји. Бакирова омиљена тема је , да се Бошњаци требају борити за истину, да се „браниоци“ Бошњаци и „агресори“ Срби не изједначавају и да се геноцид не негира. Јасно нам је да Бакир зна да у рату у БиХ није било агресора јер је ЈНА била војска сви народа у БИХ а БИХ једна од република Југославије што значи наша и његова војска у нашој и његовој Републици БиХ . Често спомињање геноцида је његова жеља да се Република Српска прогласи геноцидном творевином, али мора схватити да таквим инсинуацијама никада неће успети уградити Републику Српску у унитарну Босну , и да је готово са ревизијама на основу лажних оптужби.

Џаферовић, верни следбеник Изетбеговића, злочин у Козарцу над Бошњацима назива геноцидом. Њему и свим члановима СДА обећавамо да ћемо увек негирати да су Срби починили геноцид, јер нису. У Џаферовићевом “геноциду“ прве жртве били су Срби а муслимани су били први наоружани и имали јединицу зелених беретки. Бакир, Џаферовић и клика око њих су велики непријатељи Републике Српске јер управо она ремети њихове недосањане снове о стварању унитарне Босне у којој би припадници немуслиманског народа били грађани другог реда. Овакве изјаве челних људи у ФБиХ нама Србима потврђују да у државној заједници БиХ нема суживота и да се зарад трајног мира између Бошњака и Срба морамо разићи и направити јасне границе суверенитета и територијалног интегритета између Републике Српске и Федерације БиХ, односно наставити добросуседске односе у самосталним државама. Уосталом такву насилну и непризнату самосталност, управо међународни фактор, пружио је Косову а зашто онда српски народ у Републици Српској не би тражио исто.

Највећи број припадника српских политичких партија ради у интересу Републике Српске и српског народа, свесни да се против Бакировог цинизма можемо борити само јединственим ставом свих политичких фактора и једино се на тај начин може очувати и надоградити Република Српска. Оно што треба да забрињава национално опредељени део српског народа јесте иступање једне групе квазиполитичара и посланика , који не желе или нису у могућности да виде даље од сопствених интереса, док онај национални део њиховог страначког чланства ћути и не захтева њихову оставку.

Шаровић,Станивуковић, Мектић, нелечиви психо болесник Вукановић заједно са Осмицом, Изетбеговићем и Џаферовићем чине групу људи, који чак и под претњом неким новим ратовима желе спроводити искључиво своје интересе, групу људи који раде директно против интереса грађана Републике Српске а можемо слободно рећи и против грађана другог несрпског ентитета. Српско бирачко тело, национално опредељено мора прозрети наметање ,односно тражење њиховог гласа, од људи као што је млађани активиста ПДП-а Драшко Станивуковић , чије је понашање у протеклом периоду као никада оголило његову политичку незрелост али и шупљикав карактер.

Српски народ мора рећи доста незрелости својим политичарима, мора престати да наседа на систем завади па владај , мора схватити да је историја учитељица живота а да нас је неслога у историји скупо коштала и да наше јединство у борби за опстанак мора бити услов без којег се не може.

За „Част Отаџбине“
Одбор оснивача