Од успостављања мира у БИХ прошло је пуних двадесет и пет година. За тај период времена, умјесто напретка БИХ у изградњи политичког и економског система, ишло се уназад.

СДА, са својим лидерима су чинили све да се српски народ прогласи геноцидним, да се укине Република Српска као геноцидна творевина и створи Унитарна Исламска Република. Укинута је ВРС и створене оружане снаге БИХ у које нико, осим Бошњака, нема повјерење. Уз помоћ накнадно уведене институције високог представника у БИХ, који је увјек био пробошњачки орјентисан, успјело се у развлашћивању Републике Српске, формирањем уставног суда БиХ, са страним судијама који по правилу увијек одлучује у корист бошњачке стране, што указује да је и дан данас БИХ међународни протекторат, умјесто да је дограђивана по слову Дејтона, па да личи на државу а не на њен сурогат.

При сусретима са Палмером(?), бошњачки лидери су пуни захвалности САД, Енглеској, Немачкој на како они кажу: „свесрдној и сталној подршци народима у БИХ и реформама на путу БИХ у ЕУ и НАТО.” За ЕУ имају консензус али немају за НАТО јер је Република Српска за сарадњу са том организацијом, а не и за чланство у истој. За бошњачке лидере није битно шта мисли Српска И њен народ, већ настављају са понижавајућом, удворничком политиком, према западним силама, умјесто да се договарају са друга два конститутивна народа. Бошњацки лидери сматрају да је БИХ само њихова бабовина а не знају да њихово додворавање западу руши достојанство и интегритет српског народа.

На крају, зашто захвалност, ваљда зато што смо Протекторат и мрачна рупа на карти Европе. Посљедна прича из Брисела у појединим моментима звучи цивилизовано, због “мини шенгена”, путног повезивања, …наравно под условом да не буде шарена лажа.

Међутим сви у свету морају знати да РС не жели више губити вријеме, већ жели да у склопу решавања српског националног питања постане независна држава . Нека српски народ одлучи. Мора се једном поставити питање у УН и Бриселу, како живјети са неким и градити државу ко вас сматра агресором на ту државу, ко српски народ сматра геноцидним народом и крунско, зашто Косово може бити независна а РС не може, иако РС има међународно признање као ентитет а Косово остаје покрајина Србије.

Срби и Хрвати траже реформу политичког система у БИХ док се Бакир И СДА боре да остане статус кво. Њима је неопходан високи представник, њима не треба реформа судства и тужилаштва у БИХ, а Уставни суд овог састава им одговара, јер како би другачије одузимали дијелове Републике Српске, Војне касарне и земљиште и ако Дејтонски споразум каже да то припада ентитетима у којима се налазе. Коме је важно шта Дејтон каже, важно је да је то што они раде, против српских интереса.

Хрвати траже измјену Изборног закона јер им постојећи угрожава људска права.Бошњаци се не слажу и пуни су хвалоспева оваквој држави, тврдећи да је БИХ „посвећена јачању владавине права и развијању демократских институција.”

Заклињу се у регионалну и добру сарадњу са Србијом а са друге( дволичне) стране би да признају српску покрајину Косово и Метохију као независну државу. Покушавају избјећи улазак у мини Шенген, без обзира на економску корист коју би имали, само зато што је Србија иницијатор. Оправдање им је да БИХ не изгуби део својег суверенитета И зато што се плаше неке само њима знане, Велике Србије, а онда у Бриселу кажу да то њима није проблем.

Бошњачки лидери не схватају политичке промене на глобалном плану. Где цео свет све више вјерује српској речи а њима све мање. Њихов утицај на међународне активности је миноран. Они настављају И даље са лажима, претњама И подметањима, као сто нпр. покушавају бесмислицима компромитовати предсједника Владе Републике Српске господина Вишковића, несвјесни да је таквом понашању дошао крај.

Пробошњачка моћ у међународним односима се базира на подршци неких чланова СДС и ПДП-а ( Мектић, Бореновић, Станивуковић, Говедарица,Вукановић И др.) чије изјаве И поступци стварају привид незадовољства већине становништва РС. Они испољавају бес И мржњу према властитој држави зато што већина Срба презире њихову поданичку политику, а имају намјеру да окупе патриотске снаге у својо политицкој борби.

Позивамо заблуделе и несвјесне да се врате свом народу И својој држави, у одсудном тренутку, када се ријешава српско национално питање И када нам је потребно јединство свих Срба.

За „Част Отаџбине“
Одбор оснивача