У кризи никада лошијих односа три конститутивна народа у БиХ, не треба очајавати над судбином заједничке државе нити очекивати да ће разрешење проблема пасти са неба. Да не би улудо протраћили још двадесет пет година, морамо кренути безкомпромисно у разрешење међусобних несугласица и идеолошких размимоилажења.

Када се кућа почиње градити прво се ураде темељи. Тако се и у БиХ мора договорити друштвено политички оквир у коме треба градити државу а у коме се ниједан,од три конститутивна народа, неће осећати тескобно и експлоатисано већ сигурно и задовољно. Наравно да би се почело са градњом неопходна је сагласност (консензус) лидера сва три народа, а то за сада нема и не може се очекивати од политике коју води Бакир и његова СДА. Политичке реформе би морале обезбедити гаранције народима, да је БиХ држава у којој влада закон и ред а не мржња и хаос. БиХ би морала бити држава у којој ће се сви осећати сигурно и где могу остварити своје животне снове. Пре свега наведеног, морале би се укинути све декларације и одлуке донете од стране корумпираних високих представника у БиХ и вратити се на изворни Дејтон. По договору сва три представника народа треба изаћи пред Уједињене Нације са захтевом, да се одржи међународна конференција чијим решењима морају бити задовољна сва три народа. Потом кренути у друштвено-економске реформе које су битне за европску перспективу БиХ и које нуде бржи и свестранији развој. Овим би,између осталог,знатно смањили исељавање становништва са простора БиХ, јер економија је основ квалитетног живота. Уколико Бошњаци наставе са досадашњом политиком и да сатанизују српски народ и Републику Српску, и уколико равноправности супротставе мајоризацију исламског народа и ако се не буду одрекли стварања унитарне државе неминован је разлаз и распад Дејтонске БиХ.

Коме треба оваква држава?

Треба господарима рата да могу упалити фитиљ и изазвати грађански рат на Балкану када то њима буде потребно.

Сваки дан у средствима информисања ФБиХ читамо изјаве„ издвајање Републике Српске се може постићи само по цијену рата” или „варају се они који мисле да издвајање може проћи мирно”. Србима и Хрватима у БиХ, по изјавама Бошњака, преостаје да се одрекну снова о заједничком, лепшем и богатијем животу и да се припреме за живот грађана другог реда.

За разлику од Бошњака, Срби су за миран разлаз и добре међусуседске односе после разалаза. Ако неко мисли да ће Србе уплашити ратним претњама грдно се вара, јер се добро познајемо.Бакир Хрватима шаље још ортодоксније претње,они су мањина и не представљају конститутивни народ у БиХ.Он неће дозволити да мањина у парламенту ФБиХ поништава вољу већине (98:16 заступника), јер Хрвати имају контролу у дому народа. Ово нам показује Бакирово виђење равноправности народа и шта очекује Србе и Хрвате у Бакировој џамахирији.Зато Срби и Хрвати морају пред међународном заједницом наступати јединствено а тог јединства се Бакир највише плаши.



За „Част Отаџбине“
Одбор оснивача