Бања Лука, град зеленила, паркова и алеја је главни град наше Републике Српске. Она је центар администрације, финансија, универзитета и културних догађања Републике Српске. Као највеће градско насеље и подручје са највећим бројем становника непобитно је и највећи политички центар. После друштвене транзиције која је проузроковала пропадање привредних капацитета, Бања Лука је у сложеним после ратних политичких и свих других дешавања у БиХ успјела да покрене многе инфраструктурне пројекте и створи услове за јачање привреде и тржишта. Како је Бања Лука универзитетни центар последично је и стјечиште најобразованијих кадрова свих профила. То је и највеће богатство Бања Луке, Републике Српске и главни предуслов за развој града и државе у свим животним сферама. Свако ко воли Републику Српску мора правилно да расуђује и зна да је први контакт и процена у Републици Српској стиче по доласку у Бања Луку и комуникацију са њеним представницима. У досадашњем свом битисању грађани Бања Луке су водили рачуна о избору својих представника власти, добро су анализирали њихове биографије односно СиВи-ове како се то данас популарно зове и знали шта их може препоручити за руководство Бања Луком. Јер животни пут нас је увијек одређивао. У основним захтевима да се дође на функцију руковођења било је њихово образовање, искуство, успешност у занимању за културу понашања и успешност у комуникацијама и менаџменту. Враћамо мисли на искрено и правилно расуђивање, забринути али опет са вјером убјеђени да ће наши Бањалучани на добробит свих становника Републике Српске увидјети смишљену здружену подвалу. Основи подвале су обједињени предлог наведеног, Драшка Станивуковића за градоначелника Бања Луке. На челу тих здружених снага је међународна заједница, Сарајевска чаршија и дио вазала у руководствима СДС-а и ПДП-а оличених у Мирку Шаровићу, Браниславу Бореновићу и "пензионисаном енглеском политичару" Младену Иванићу. Главни инвеститори у овом пројекту су међународне заједнице и Сарајевска чаршија и извршници на терену су Бореновић, Иванић и Шаровић. Да ли је нормално расудити да Бања Луком могу руководити и исту представљати недовршени студент, човек без радног искуства, надобудни Станивуковић без културе понашања и непоштовања ничег и никог? Занесен његовим избором од непријатеља Републике Српске за извршавање њихових циљева чак се заноси да ће његов избор допринети прогресу и у Републици Србији. Да ли се стиди и да ли је свестан својих изјава и могућности? Није он крив што се налази у тој улози за кандидата већ Српски вазали од којих је проистеко приједлог. Пробајмо расудити колико Иванић, Шаровић и Бореновић са његовим приједлогом подцењују и наносе деградацију Бањалучанима, Бања Луци а последично и Републици Српској. Да ли је могуће да тако дрско подцењују универзитетски град са највише академски образованих људи? Да ли флоскула испред предложеног кандидата „млад, енергичан“ политичар може да завара Бањалучане? Та авантура са Станивуковићем захтевала би дужи опоравак Бања Луке него што је било неопходно после земљотреса. Жеља за нестанком и уништењем Републике Српске је основни разлог подцјењивања са стране Британаца и осталих странаца са Сарајевским чаршијом. Тужно је гледати Шаровића, Бореновића, Црнадка, Иванића и друге како стоје иза зајапуреног дрско безобразног и надобудног Станивуковића како причају "о његовим врлинама и способностима" свјесни својих лажи и морања. Како се осећају политичари изгубљени у времену и простору због вазалства странцима и Бакиру са изгубљеном везом са својим народом, Републиком Српском и избореном слободом Српског народа Републике Српске. Да ли је то највеће историјско самопонижење и политичко самоуништење? О свему овом народу ће свјесно расуђивати и одлучивати. Да ли било код кога ко воли Републику Српску и Бања Луку може бити дилеме да и даље повјери њен развој Бања Луке магистру Игору Радојчићу и СНСД-у или да то препусти необразованом Драшку Станивуковићу и његовим налогодавцима. Наравно уз све ово појавили су се спин мајстори који кажу да мр Игор Радојичић нема шансе за побједу после одлуке ДНС за излазак из владајуће коалиције. Да ли је то баш тако? Ми мислимо сасвим супротно. Диљем Републике Српске се зачуо олакшавајући жамор и задовољство јер бахатост и алапљивост првог човека ДНС је па готово била неподношљива, да је пријетила да уруши цјелокупни државотворни труд водеће коалиције. Наравно, ово се осјетило и у самом ДНС, јер многи су били запрепашћени у коју врсту турбуленције се ушло, од једне стабилне и надасве одговорне партије. Наравно без обзира на све, велика већина стабилних чланова ДНС ће остати на путу опстанка Републике Српске. Избори који су пред нама ће са сигурношћу одредити пут коијим српски народ иде у будућност. У пут опстанка, који ће имати карактеристике стабилне, уважене и просперитетне државе, коју предводи предсједник Милорад Додик и пут нестанка који предводи група неартикулисаних назови политичара који слушају страни фактор, при чему нису у стању да препознају било какаве процесе који су се десили и дешавају у свијету. Ми знамо шта је наш циљ. Радосна, просперитетна и вјечна Република Српска! Они који имају дилему око наведеног, нема потребе да се крију иза било којег проблема и личног незадовољста, јер је јасно да не желе Србе на простору државне заједнице Босне и Херцеговине. Можда ни ми не желимо, али у оном друго смијеру гдје ће друга држава Срба артикулисати наше потребе, јер и историја , односно и теорија и пракса, нас учи да нема демократије у грађанској држави. Зато се окупимо за Републику Српску!

Живјела Република Српска!

За „Част Отаџбине“
Одбор оснивача