УЛИЗИЦЕ У СКРОЈЕНИМ УНИФОРМАМА БОСАНСКОГ УНИТАРИЗМА

Док су појединци правили планове о свом тријумфалном путу, са сада већ извесним будућим затвореником г-ђом Клинтон, на коме ће нестати српски живаљ на просторима Републике Српске, десио се несвакидашњи обрт у коме је главни протагониста пријатељ господина Богољуба Карића, мистер Трамп, постао први човек Америке.

Замислите протокол ”Ла република Франсе” који није чак ни покушао предвидети другу опцију, тако да сам у једном тренутку помислио да на Јелисејским пољима борави неки високи представник који млати празну сламу. Да подцртам поједине ствари које су се могле чути иза наслова кампање господина председника УСА „НЕ ГЛОБАЛИЗМУ и 3. Светском рату“, а то је да корумпирани политички естаблишмент владе која готово контролише читав свет због интереса мале скупине пребогатих криминалаца може зауставити једино народ. Напротив корпоративне машинерије која лаже, лаже и лагала је док амерички народ није одлучио да крене супротним од онога што смо имали прилику да видимо и направи заокрет ка спасењу човечанства. Наравно планери нису приметили да ”хипер кримналци” нису дошли на власт, те да најубедљивији фактор, народ, одлази од њих и њихових идеја, а они настављају заједно са делом корумпираног српског живља са активностима које су зацртане давно пре. Такође, идеолозима шарених револуција, ”патки” и сличнима, те игнорисања права и правде на читавој земаљској кугли, би можда могло пасти на памет да организују нешто слично и у својој кући. Јер комликовани систем електора увек је до сада био најдемократскији за читав свет, како је нама представљано, до данас. То што то готово није разумео није нарочито битно. У ствари, све што доводи до илузија је у сврси контроле до момента када је употребљено против самих креатора, односно моћника светског поретка. Да не будемо и сами у илузији, мислим да је тренутак немира и нестабилности планиран чак и за Сједињене државе, међутим не за овај тренутак, јер је дошао прерано.

Наравно због свеопште нервозе која се добро пренела на наш терен Изетбеговић млађи жури и да изрекне претње, и да сигналним пиштољем означи наставак зацртаних циљева. Први је уперен ка председнику РС и једином који је имао храбрости да се на нашим просторима супростави успостављеним правилима: да смо криви за све. Наравно сада је за партнере изабрао среброљубце који су заузели место које су имали први посетиоци са Блиског истока на балканско полустрво дведесетих година. Иако су у том периоду носили у својим, до лаката крвавим рукама, одрезане српске главе и били предводници некажњених злочина, њима то наравно не смета јер су прихватили принцип универзалне одговорности, имагинарне кривице, засноване не на стварним чињеницама и доказима, већ на бесмисленим претпоставкама и политичкој контроли паше Изетбеговића другог. Наравно и сами су били жртве тих истих претпоставки што је био предуслов да буду напрасно послушни и вансеријске улизице.

”Улизице – то су за мене најгори људи на свету, најштетнији, најпокваренији.Они подржавају сваку власт, они и јесу власт, они сеју страх без милости, без икаквог обзира, хладни као лед, оштри као нож, као пси верни свакој држави, као курве неверни сваком појединцу, најмање људи од свих људи”, писао је далековиди Меша Селимовић уз поуку: „Док њих буде нема среће на свету, јер ће уништити све што је истинска људска вредност“

Маргинални српски политичари који су од националног покрета дошли до послушника спроводника „Исламске декларације“ сматрају да непоштовање институција Републике Српске нису елементи изазивања дестабилизације у властитој отаџбини, већ да су они ти који ће дефинисати шта треба да радимо и којим путем треба да идемо. Наравно доживели су тоталну амнезију када су у питању криминал и пљачкање имовине у раном периоду Српске, узгред речено онај дио часних и поштених из редова СДС-а готово да је нестао до данашњег времена. Такође су заборавили да су сами организовали озбиљне криминалне групе које су се бесомучно убијале између себе и све оне који су стајали на путу њихових интереса.

Дошао је тренутак да се помену саветодавци из сенке, сива еминенција контиунитета невероватних ствари које су нам се догађале, а народ није разумео. Навешћу пример да резиденцијални објекти Хабзбуршке монархије на Илиџи нису били адекватни за тадашњу српску власт у пуном капацитету, па је неко одлучио да се оде у ”репрезентативне бараке” на Палама. Стратегија ратовања ”крени-стани” итд., све до решења у Дејтону која су у најмању руку и после рата тражила будност и озбиљност, уз многе чудне договоре којима данас јасно видимо сврху.

По старом добром обичају када заћуте топови долазе лопови. А знате ли због чега? Сасвим природно у историјским тренутцима на чело колона долазе скромни и храбри који постају посебни али по правилу плаћају озбиљну цену, односно највишу када је отаџбина у питању. Насупрот њих били СУ они који проводе те тренутке у мишијим рупама и нису изложени никаквом ризику, а понајмање животном. С тога користим ову прилику да онима који брзо заборављају и онима који си били у тим рупама урадим одређени подсетник:
- Република Српска је отаџбина хероја Споменка Госпића који је рођен 1978 године. Запамтите 1978, уместо коментара, погледајте биографију Вукоте Говедарице.
- Борба за опстанак у одбрамбено отаџбинском рату је импресивни резултат остварен са леве стране Дрине, који је омогућен због парламентарног јединства српског народа у Социјалистичкој Републици Босни и Херцеговини.
- Ваши послодавци су једном веку променили четири пута националност и постали највећи пријатељи са онима који нису постајали као народ до Берлинског конгреса. Уопште ме не би изнанадили да у следећем десетлећу почну причати да су један народ.
- Компромиси које су Срби чинили на жалост нису добро дошли никоме и никада, а поготово са зликовцима који су убијали између осталог и свој народ.

За крај бих најлепше замолио да запамтите борба за слободу није никада била ратнохушкачка, напротив она је увек била последица нечијег угњетавања, двострукух аршина, тортуре и на крају убијања. Јер како рече професор Кустурица, исти онај који је у монументалном Андрић граду направио резиденцијалну зграду општине Вишеград и која такође није била адекватна за стандарде поменуте господе: ”Ни ја нисам за облачење такве униформе која ми неће добро стајати, а поготово ако се у истој бескурпулозно спроводи отимање српског грунта, идентитета и традиције”. Вама господо представници српског народа у заједничким органима БиХ предлажем да се добро замислите зашто сте ви обукли унитарну униформу и где сте у њој кренули, јер не заборавите, сви смо ми заједно под Божијим окриљем!

За „ЧАСТ ОТАЏБИНЕ“
Бранислав Окука