Предстојећи избори према свему судећи ће бити у жижи европске и светске јавности. Наши сународници, а њихови, то јест продане душе причају о јудама, криминалу и безбедности док парче српске земље за које је страдало 30 хиљада људи називају бананом. Чак се и потруде да то стилизују тако што на Српску заставу ставе четири банане. Вјероватно ауторка бизарног текста сматра да би по својим критеријумима број задовољио личне прохтјеве, јер њене животне дилеме и личне фрустрације су вјероватно разлог зашто парламент овакав и онакав, те криминал ове или оне врсте морају да постану дневне теме Српске нације. Наравно та и такви новинари нису у стању да поимају да постоје људи који за бјелсвјетске моћнике спадају у изумрлу врсту и помно читају и свакојаке будалаштине плаћеничке војске и праве озбиљне анализе и не желе да буду деклеративне патриоте, већ у сваком кртичном тренутку су опредељени ка нацоналном интересу.

Шпекулације у изворном филозофском облику сматрају дезавуисање слушаоца на основу неповезаних и веома срачунатих полу измишљених чињеница. Искуство живљења у Републици Српској не може се дефинисати кретањем од Гацка до села по имену Града Кључа, понекад до Требиња са обавезним доласком у Сарајево по мишљење. Причајући о буџетним милијардама ауторка је заборавила да постоје њој ближе и интимније теме о којима би могла и требала да пише . Лично незадовољна својом позицијом Осмомартовске СДС забаве, текст о банана држави је претензија да се поправи позиција и ранг код тројке Изетбеговић, Мектић и Говедарица.

Пошто немам намјеру да ме схвате да овај текст посвјетимо особи која је од животних резултата укњижила као највећи, плаћеник евроатланске камариле, почећу да пишем о суштини због које сам се одлучио на овај корак. Веома ми је фасцинантно како у српском народу постоје ствари које су непобитне, а које нећемо да признамо сами себи. Под број један Република Српска је настајала под политичким водством СДС-а, а сачувана под политичким водство СНСД-а. Наравно ни једни ни други нису били носиоци ексклузивитета да су то само они сами могли урадити. Наравно нити једна од поменутих политичких опција није била иста као на почетку свога дјеловања. СДС је неминовно мора отићи у опозицију јер је нестало земљишта за куповину на Београдском Дедињу и другим елитним насељима како у Србији тако и у другим Евроспким дестинацијама. Да појасним да је СДС наставио још 10 година владавину Република Српска би давно нестала. Па је вјероватно због не оствареног циља или задатка пробран национални шљам како би завршио дугогодишњи план нестанка Срба са ових простора. Наравно ово је мој лични суд који базирам на чињеници да је дошло до озбиљних геополитичких промјена у свјету и да у тренутку када Предсједник Руске Федерације изјави да ће водити рачуна о својим пријатељима ма гдје они били се појављује несвакидашња појава која говори: „Ми нисмо пријатељи ни сами себи“. Да ли занемарена чињеница да предсједник Додик не вози 300 на сат у аутомобили напросто јер то није могуће нигдје у Републици Српској (ОП.А. ради се о вожњи аутопутем у Хрватској при брзини од 150 км/х) треба или боље речемо да ли може да анулира чињеницу да је у задњих 12 мјесеци боравио код Путина 3 пута? Овај пут не желим да кажем како је илузорно причати о нетрпељивости Предсједника Вучића јер колико ја знам Вучићевој политици на цјелом свјету једино Бакир нешто замјера док се сасвим свјесно пласирају колуарске приче како је Вучић савјетовао Говедарицу да он, баш он буде предсједнички кандидат. Зашто то Говедарица то сам јавно не каже, рецимо у Сарајеву? Да ли је баш сто процентно сигурна поменута кандидатура?

Чињеница је да су Говедарица и Мектић злоупотребили стотињак мајки, сестара и кћери како би Изетбеговић отишао полуилегално у Фазлагића кулу Гатачког поља, која је била и остала Фашистички симбол постојања, само се поставља питање зашто?. Мали број људи зна да су из Сарајева те вечери под једним бројем лета одлетила два хелихоптера на стадион фудбалског клуба Младост из Гацка како би паклени план Српског нестанка могао да почне. Постављам отворено питање јавности да ли су Говедарица и Мектић «боди гард» Изетбеговића и као такав претендују да буду вође свих Срба у Републици Српској. Овај текст ћу завршити цитатом великог Бране Црнчевића у коме је написао: „ Срећем намрштене, зле и несрећне људе, често ми се причини да су то све само самоубице којима је неко платио да живе.“ Завршит ћу са поруком да је живот богом благословен, те да жеља за туђом несрећом искључиво се заврши на онима који је желе, због космичке енергије. Зато желим свима сву срећу овоземљског свјета свима, па ма колико то чудно звучало и несретницима који раде у корист штете властитог народа.

Брана Црнковић