Врхунац британског цинизма и српског понижења - Ко је овде луд?
Докле више народе српски?
Слушајући срамно образложење судског већа хашког трибунала и лажне али опасно обележавајуће термине убачене у пресуду који на најстрашнији начин вређају Војску Републике Српске, српског борца али и домаћина, сељака, грађанина, институције Републике Српске и Србије, српски народ у целини и најпосле самог генерала Ратка Младића, не могу a да се не запитам где је граница цинизма, бесчашћа, замена теза, обесправљивања и иживљавања над српским народом и његовим најхрабријим појединцима? Без обзира што је формално међународни суд у холандском Хагу не треба да имамо заблуде око чињенице да је и ова пресуда дошла одавно припремљена из антисрпске међународне кухиње у којој је посебно значајна, перфидна и монструозна улога Енглеза.
Иако смо познати да кратко памтимо, питам се зар смо већ заборавили колико је адвоката са епитетом ”краљевски” са острва” или из енглеских колонија тј. разних држава и државица под њиховом контролом, као и судија и тужилаца од успоставња овог квази суда, кажњавало, омаловажавало и судило Србима, а с друге стране бранило Хрвате и посебно муслиманске злочинце и фундманенталисте ослобађајући их на сваки могући начин, и чувајући их као своје најдраже чедо и свој важан пројекат у специјалном рату који се одавно води од стране атлантистичких снага? Каква је улога садашњег председника суда Патрика Робинсона и других енглеских најамника још од суђења председнику Милошевићу до пресуде Младићу аргументовано је документовао Александар Мезјајев побрајајући само нека од њихових неморалних, противправних и антицивилизаијских дела – тих тзв. делилаца правде који би требало да представљају врхунац морала
Енглеска бестијалност и мржња према Србима (не умањујући улогу великог им прекоморског брата-каубоја и других попут Немаца и Француза који су стали у листу неправедника и безумника према српском роду) посебно долази до изражаја јер кроз драконске и осуђујуће казне појединцима они суде српском народу желећи да му припишу светску колективну кривицу. Свакако да то Енглези чине уз здушну помоћ поменутих наследника Трећег рајха чији се део јавности још увек ослобађа своје колективне кривице 2. Светског рата трудећи се да је пренесу на Србе и да тиме истовремено оперу и сакрију своје монструозно учешће у пројекту новог-старог пута на исток (Дранг нах Остен). Пута ка Русији и руским добрима којима се приближавају преко Балкана где уз помоћ локалних извршилаца на терену газе и парчају српске земље, убијајући и морално понижавајући српски народ.
Руке су им крваве до лаката и на терену и у судским казаматима, па су се посебно потрудили да дају драстичне казне и омаловаже пресудама највеће српске хероје и борце за слободу (где генерал Младић и председник Караџић заузимају посебна места), верујући да ће тако дубоко закопати своје злочине и своју улогу у њима. Преварили су се. Јер замена теза и промена свести српског народа, односно процес преумљавања није успео како су се надали. То управо показује размишљање и став већине слободарског српског народа широм земљиног шара који је ових дана уз генерала Младића, његову породицу и све његове саборце, без обзира да ли су у питању славни генерали или обични војници јер управо војник – борац представаља симобол српске борбе за слободу. Он је истински симбол победе и слободе јер је у отаџбинско-одбрамбеном рату 1992-1995. као много пута кроз историју показао невиђено херојство. Бранећи се а не нападајући, спашавајући а не отимајући, чувајући дедовину и све оне тековине тешко стечене кроз историју. А зашто су те судије зли и лажљиви нељуди и зашто су баш такви према нама, образложио је Дмитриј Седов: ”Истина лежи у заветима Православља које они мрзе. И мрзе носиоце Православља, Србе и Русе, јер су они остали једини у свету способни да се боре за ту Истину. Да стану на пут злу. Руси и Срби. Отуда и мржња. Отуда и крвници у судовима. Отуда и прогон по целом свету.”
Пресуда генералу Младићу је само врх леденог брега енглеских злочина и активности према српском роду који ме је подстакао да се присетимо њихове улоге и отровно горке мирођије којом су зачинили кроз историју сваку ”чорбу” коју смо морали да једемо док су нам управо они припремали монструозну “гозбу”. Убијали су нас, пљачкали и понижавали не само посредно у рату или у Хагу (где је пресуда Младићу само покушај ударања задњег ексера у ковчег који су спремили српском народу) већ и на разне друге начине. Читајући о налазишту јадарита код Лознице које је доказано међу најзначајнијим на свету (основа за производњу литијум- јонских батерија) и коме ће вредност само расти (осигуран значајан део удела у целокупној светској производњи) остао сам поражен чињеницом да је и оно као и многа друга налазишта широм земље Србије додељено управо Енглезима. Иако званично пише ”британско-аустралијској” компанији (због марионетског статуса Аустралије у Уједињеном краљевству – Комонвелту) исто је као да су написали ”британско-британској” компанији.
Разочаран тим сазнањем (иако је концесија још давно додељена) а у светлу нових догађаја и јавној срамној и осионој улози Велике Британије широм света против интереса Србије, запитах се јавно да ли смо свесни да нас Србе Британци суптилно и индиректно преко својих извршилаца на терену, али зато у континуитету и систематски, уништавају већ два века? Да нам раде о глави јасно је још од Кримског рата а и раније од мира у Кучук-Кајнарџију, односно од успостављања тзв. "Источног питања", а посебно je видљиво од Берлинског конгреса и тако редом током даље и ближе нам историје, све до данас, до најновије срамне пресуде генералу Младићу!
Толико је дубока и негативна енглеска улога против нашег народа да нема ниједног значајнијег догађаја на Балкану који је био на шетету Срба а да Британци нису у њему јавно или тајно учествовали. Од поменутог Берлинског конгреса и последично Анексионе кризе, формирања Албаније, дугорочне подршке Турској и Бугарској и њиховим претензијама у ратовима против Србије, заустављања грчке армије пред Цариградом, преко неизвршавања савезничких обавеза према српској војсци на обалама Албаније, све до учествовања у пројекту стварања СХС па потом подршке сецесионистима и терористима и убиству краља, Активни су били и у ”шуровању” с Хитлером против Русије а уз коришћење Србије да смање своје жртве, у пучу 27.марта, у грађанском рату Срба и Срба и игри са младим српским Краљем, у издаји Драже и подршци Титу и југословенским комунистима против којих су се тако ”здушно борили”… Заборављамо ли браћо Срби бесомучно ”савезничко” бомбардовањe Београда на Васкрс 1944.године и хиљаде и хиљаде невиних цивилних жртава?
Ништа мање срамна улога Британаца била је и у креирању и прикривању послератних ”Пацовских канала” и помоћи Усташама и емиграцији, у промени односа Југославије према Русији након резолуције Инфорбироа, у ”Тршћанској кризи”, у ”Брионском пленуму”, у Уставу из 1974, у подршци и подстрекивању за отцепљење бивших република СФРЈ, у рушењу мировних споразума са УН током ратова деведесетих, у подршци исламским фундаменталистима у Босни, у довођењу заливских земаља на Балкан и ширењу радикалног ислама, салафизма и вахабизма; у подршци радикализације шиптарског сецсионизма и пројекту велике Албаније...
”Прсти са острва” показало се, били су и у перфидним играма у догађајима у Сребреници, јачању радикализма на Косову и Метохији, подстрекивању и учешћу у НАТО агресији 1999, избору цивилних циљева и ”колатералној штети”, свргавању Милошевића, убиства Ђинђиђа, у уништавању привредних гиганата, пљачкању и изношењу имовине СРЈ и Србије, одвајању Црне Горе од Србије, у подршци и промоцији косовске независности и рушења резолуције 1244, у припреми резолуције о Србима као геноцидном народу, у сталним покушајима рушења пред и последјтонске Републике Српске (без разлике да ли су високи представници били Енглези или не), у ширењу НВО по Србији и фомирању различитих политичких партија с крајњим циљем рушења суверенитета, подривања уставног поретка, цепања и слабљења Србије, подршке разним сепаратистима у Рашкој, Војводини, на КиМ...
Британци су присутни свуда где су и српски национални интереси али проверено увек супротно од њих, па смо их тако јавно чули и путем недавног протеста Суринаму зато што је повукао признање Косова што представља врхунац цинизма у рангу са апсурдним случајем да Британци представљају у Србији ЕУ из које сами излазе пуни критика према савезу, док нама деле лекције о европским правима и обавезама. При свему томе поукшавају и ”де јуре” да нас обележе и ставе као ”геноцидне” на светски стуб срама блокирајући нас успут где год могу. Раније, чинећи то мање више тајно, а данас све више јавно подржавајући отворено све наше непријатеље, неби ли нас што више понизили. Показујући нам при томе сву своју обест и дрскост незабележену у међународној дипломатији што се огледа баш на поменутом примеру малог Суринама где и јавно и званично протествују што за део наше територије коју су нам они на наше очи мучно, злочиначки и противправно (али срећа само привремено) отели, једна суверена дрзава уопште сме да се предомисли око своје одлуке!?.
Зато су управо британски ”дипломатски гест” протеста и унапред искреирана пресуда Младићу с једне стране и мучна тишина званичних власти у Србији зарад окретања будућности с друге стране само кулминација врхунца цинизма и понижења једног дугог процеса на који свака наша постпетоктобарска власт и даље ћути. На жалост не само да ћути него баш британским тајним службама ставља на располагање контролу и праћење наших војних, безбедносних и одбрамбених ресурса, а британским компанијама тихо али континуирано на сумљивим тендерима будзашто распродаје или за симобиличну накнаду даје концесије за највредније ресурсе које имамо, и то оне над земљом, на земљи, и под земљом, попут пребогатог налазишта јадарита поменутог на почетку текста.
Иако има храбрих државника међу српским родом попут председника Додика који је поводом ирицања пресуде јавно, јасно и отворено свима у међународној заједници поручио да је Младић херој и даље се забринут запитам зашто кроз историју доказано слободарски, правдољубив и храбар српски народ и данашња српска власт овим модерним колонизаторима (исто тако кроз историју у негативном контексту доказаним) убицама, кољачима, разбојницима, расистима и надобудним аристократама а у суштини ”хохштаплерима” (част и поштовање свим часним британским појединцима и грађанима) који су кроз историју брутално ради свога комформитета, злобе, интереса и сујете ”потаманили” велики део светске популације, дакле зашто српски народ и власт дозвољавају данас и даље Британцима да нас третирају обичним робљем и најнижом расом претварајући нас у њихову колонију и подручје за монструозне експерименте?!
Докле ће више англо-атлантски слободни зидари у пакту са старим-новим 3.Рајхом да зидају свој нови Вавилонски храм са српским костима, докле?
Докле ће да ћуте над страшном истином и српски народ и интелектуалци и власт? Па зар су свим добростојећим Србима деца на школовању у Лондону или тек планирају да иду? Или су баш сви ”закачени” за свемоћни МИ6? Или се правдајући енглеским чувеним геслом: ”да нема вечних савезника већ само вечних интереса!” надају да ће се након неколико векова коначно променити ”тренд” против Срба? Или се само једноставно боје и гледају своја посла тешећи се да је већ одавно све изгубљено јер смо ”изградили кућу на сред важног пута” па то што нам Енглези раде није усмерено против Србије већ против братске Русије, а ми смо ето само случајна штета, али и народ који ће због тога нестати?
И зато се на крају питам као и на почетку текста и тужан и разочаран и љут - Ко је овде луд !?
Јован Н. Шиповац
О Аранђеловдану, љета Господњег 2017.