КО НЕ ПРИПАДА ОТАЏБИНИ НЕ ПРИПАДА НИ ЧОВЈЕЧАНСТВУ

Да ли ће икада Срби доживјети прочишћење од појаве малоумника типа, Кандић, Мектић и сличних лупетајућих новинара, зарад ситносопственичких интерса? До када ће ова врста инфекције трајати? Свршени дипломац непостојећег правног факултета могао би прочитати дефиницију геноцида, па онда глумити врхунског интелектуалца. Заправо суштинска прича произилази из чињенице да геноцид мора увијек бити организован, па сходно томе организатора следује казана, а у бошњачкој верзији колективне одговорности није потребно бити пуно паметан да се наслути коме је казна намењена. Наравно он и они су ушли у задње полугодиште политичког дјеловања па се подразумјева да никоме нису битни. Нас занима како се данас осјећају њихови суизвршиоци? Њима није јасна, за нас одушевљавајућа истина, зашто им се свакодневно смањује подршка народа, па уз помоћ лапрдајућих спин мајстора креирају свој суноврат веома сигурно. У свакој правној држави Закон о слободи говора ограничава се до границе која раздваја слободу говора од говора мржње, лажи, односно разних видова субверзивне дјелатности против јединства народа и државе.

Те активности спроводе појединци и групације како домаће тако и стране у циљу остваривања ненародних циљева. Оне предходе планираним радњама разбијања држава, политичким или војним путем. Увјек предходе планираним несагледивим последицама. Поједине државе због тих појава дезиформација, лажи и слично формирају тимове за борбу против те савремене непријатељске почасти са циљем разоткривања, елиминисања и процесуирања носиоца тих активности. Циљне групе тих активности су институције државе и истакнути лидери држава. Активности субверзивне делатности у Републици Српској су препознатљиве као и њихови носиоци.

БОРС би требао, на челу са Мектићевим саборцем, да има мишљење о најновијим тезама квази министра сигурности, осим онога да нема никаквих докумената о намјери злочина? Можда је тренутак да се и „фамозни“ суизвршиоци радова, ако ништа превише је очигледно, ограде од планираних катарзи. Пошто живот пише чудне приче у којој ратни дезертери воде националне политичке партије, док истовремено самозвани хероји пишу и причају разноразне будалаштине о онима које нису смјели никада погледати у очи. Нису смјели због своје срамоте, јер оклеветани су радили Богом благословен посао, бранили своју нејач и свој народ, за разлику од дезертерске „војске хероја“. Континуитет дјеловања мрачних сила нам свакодневно намеће готово незамисливе ствари, па нас тако не би изненадили свеопшта подршка Мектићевој „идеји“, на планираном сабору БОРС-а, јер је он „прославњени борац одбрамбено-отаџбинског рата“. Они који буду против, вјероватно неће бити позвани зато што нису платили чланарину или ће се изгубити из евиденције која је вјероватно помјешана са партијском. Још када би ту подршку јавно објелоданили „политичке перјанице“ СзП Шаровић, Мичић, Говедарица, Бјелица, Чавић, Бореновић...шутња је знак одобравања, гдје ће нам бити крај у националном „просперитету“.

Мектић толико сдушно и издајнички ради да превазилази све норме укуса и писмености. Исти све патриотске и хуманитарне организације претвара у паравојне јединице Републике Српске. У исто време прикрива активности Исламских Параџемата, терориста и њихових организација. Прикрива извођача терористичког напада на председника Вучића и не разоткрива организаторе тероризма у Зворнику и Сарајеву. Овај чин прикривања спада и у саучесништво са истим.

Егоисти СзП који причају о поштењу, а њихови министри су своје имовинске карте устотростручили од 92 па на овамо, дезертери причају о војовању и слично, је само подржавање у бјежању од друштвене одговорности и ангажованости, које спроводе невиђеном србифобијом и зарад интереса освједочених непријатеља српског народа. Они су успјели злоупотребити све па и реч као што је патриотизам, али требали би да знају како злоупотреба не искључије употребу. Зато се мора научити ко не припада отаџбини, не припада ни човјечанству. Један од основних наших постулата је: „Подржавање отаџбине увијек, а власти само када заслужује“. Садашња власт Републике Српске заслужује подршку управо због тога што у овоме веома сложеном историјском тренутку нема дилеме шта је не национално, а шта патриотско. Као и због тога што наш заједнички циљ је васпитање младих људи у духу православља, учењу саборности и гајећи љубав према отаџбини успјешно спроводи. Насупрот тога егоистичка инфекција приозводи безбожништво, среброљубље, подјеле и на крају национални нестанак. Вјерујемо како је у овоме тренутку много боље да се дезинфекујемо националиним покретом.

Давање геноцидних квалификација Српском народу и Републици Српској је кривично дјело, које може да произведе велике последице по један народ, а и да угрози мир у БХ. Из тих разлога позивамо Савез за промјене да опозове Мектића са мјеста министра. Судске институције позивамо да се укључе и казне субверзивне дјелатности. Релан живот има потребу да свакокога упозна са најљепшим љуским осјећањима и пробуди жељу за правим вриједностима. Заједнички именилац те праве вриједности када је у питању српски народ у БХ је Република Српска, па стога нико нема право да нам намеће тезе које имају за циљ наш нестанак и унитарну исламску републику, а да се при томе крије иза идеје о мултиетичности и просперитету.

Одбор оснивача
„ЧАСТ ОТАЏБИНЕ“