ОД СТАХА ДО СЕРВИЛНОСТИ

Сталне активности које спроводи дио међународне заједнице, са високим представником у БиХ, уз помоћ Бакира и Сарајевске чаршије, те кооперативних Срба, БХ државна заједница треба да постане унитарна држава. Овај пројектни задатак улази у период најофанзивнијег дјеловања. Геополитичка криза проузрокована губљењем утацаја западних сила на појединим дјеловима статешких војних и економских простора, у које сматрамо спада и западни Балкан, учинила је запад нервозним, конфузним и недефинисаним. Све више је разобличено њихово дјеловање ван права и правде уз омаловажавање Уједињених нација и Савјета безбједности. Тешко се свјетски полицајци мире са губљењем позиције владања свијетом, а посебно им тешко пада пољуљано јединство чланица нато савеза и губљење доминације војном силом. Разбојништво и сила била су њихова главна полуга дипломатије и дисциплиновања држава и народа.

Сво њихово осионо понашање, ”хумани” злочини широм свијета неминовно је изнудио нову снагу и убрзала њихов војни и економски савез да се супростави ”легалном терорисању” над народима и државама. Њихов последњи покушај демонстрације силе и злочина у Сирији завршио се поразом и на постављеној црвеној линији коју се нису усудили прећи, захваљујући одлучним ставом Русије, Кине, Ирана и осталих мирољубивих и правдољудивих народа и држава. Ту, надамо се престаје ниво свемоћи америчко-енглеских криминалаца и зликоваца. Својим говором у Градини пресједник Додик је дефинисао шта доводи до парализе и страдања човјека, народа без отпора. Страх и илузија разлози су нашег страдања кроз историју, констатовао је предсједник. Ми тврдимо да су стварање страха и ширење илузије у српском народу се кординише из једног центра и дефинише одрђеним задацима. Који представљају механизам и дјелују од потписивања дејтонског споразума. Прво је то радио хашки суд, потом високи представник, затим домаћи судови, од Уставног суда до ратних судија и тужиоца. Поред изазивања страха на сцени је и понижавајуће игнорисање српских жртава истих дјелатника. Стварајући осјећај несигурности, немоћи и страха је био увертира да Сарајевска чаршија почне упућивати ратне пријетње. Појавиле су се фабрикаме оружја, који укомпоноване са обуком и камповима, чине пријетну свима. Све ово има за циљ политичку и сваку другу парализу српског народа. Који ће произвести пристајања на њихове захтјеве. У последњи моменат кад је Република Српска била пред сломом кроз реорганизацију полиције Републике Српске, пресједник Додик је побједио блокаду страха због могућих последица и уз све ризике супроставио се храбро и кренуо путем отпора стварању унитарне Босне. То је догађај који избацио у први план Додика и његову партију у очување Републике Српске. Та његова храброст и одлучност да се супростави намјерама дјела међународне заједнице, истурила га је на вјетрометину олуја и других разних врста удара. Већ шест година мјењају метод уцјена, пријетњи, пресија и притисака само да га уплаше, произведу страх и политичку парализу дјеловања. Та његова побједа и не прихватања страха,је резултирала да је подоигао српски народ вративши му храброст и нову снагу за политичку борбу. Из тих разлога пресједник Додик на последњим изборима добио велику подршку народа, која расте и даље, што посебно љути Сарајево и западне менторе. Још жешће крећу на њега настојећи да га дискриминитују лажима. Наравно то не производи страх, напротив пресједник још јаче брани слово дејтона и интеграције Републике Српске. Пошто западни моћници по правилу не одустају лако од својих интереса и циљева а за које свесрдно користе Савез за промјене, у коме се Младен Иванић истиче својом сервилношћу. Као млади кадар и функционер члана пресједништва социјалистичке БиХ, практично је радио на ширењу илузије о братству и јединству међу Србима, док су други народи вршили припреме да нас истријебе. Његово политичко ангажовање почиње и нарочито је дефинисано после контаката са службеницима Велике Британије. Кроз предратни политички рад и ангажовање као послушан кадар он зна како се највише ради кад се не ради, шта треба да се види и чује, а шта не. Он се држи задатих обавеза и правила понашања. Бакир је за њега коперативан, институције заједничких органа су добронамјерне за Републику Српску, заједничка војска је могућа, Сипа је добронамјерна, Уставни суд није проблем, само Додика треба мјењати. Шта то ради тај човјек? Какве лажи и илузије шири о новом братству и јединству. Није могуће да не види и не зна да Бакир иде стопама свога оца. Како је могуће да вјерује непријатељима, а не својим сународницима или предсједнику Републике Српске, који воли свој народ, своју републику. Истовремено зна колика и која је цјена која се плаћа за слободу и нема илузије које су штетне по његов народ. Док на спрам њега, Говедарица који преетендује да буде предсједник свих Срба у Српској, је надобудан без политичког образовања и искуства. Као такав је лак плијен за потрошњу и док одлази до предсједника Србије господина Вучића да прича о будућој сарадњи, анимира своје плаћене новинаре да не презају од спрдње којом описује тандем Вучић, Додик. Очигледно да се не замјери сарајевској чаршији.Шаровић отвара представништво у Турској итд.

Господа СзП дугују много одговора српском народу. Морају да појасне зашто их само ”воле” и ”величају” у Сарајеву, да ли су у илузији или морају да у исту вјерују. Српски народ не вјерује ни њима,ни Бакиру, нити судијама,поготово Војсци заједничкој. Да не причамо о СИПИ и ОСИ, која раде по истим постулатима као што је радио АИД. Грађанска БиХ била би држава Бошњака. Јединствена Босна, без Републике Српске била би шеријатска, а ми у њој послушници. Само ако смо јединствени без страха и илузија можемо да се надамо бољитку. Истина, без лажи побјеђује све и доноси искрени мир, као и трајну Републику Српску! Умјесто политике која је креирана од страха до сервилности, потребено је да испољимо храброст која нас је увијек красила.

За „Част Отаџбине“
Одбор оснивача