Јасан став руководства Републике Српске о месту и улози ОХР и високог представника у БиХ и њихове изјаве да је дошло време да напусте високе и добро плаћене функције и положаје у БиХ, натерале су високог представника да покаже по ко зна који пут своје расистичко лице према Српском народу и Републици Српској.

Посебно га иритира господин Додик да је дошло време да спакује кофере и оде из БиХ. Смислио је план како да још једном пре одласка понизи Србе и Републику Српску. Додатно му уливају снагу претње Бајденове администрације Србији и Републици Српској и позив Сарајева америчким маринцима да дођу и укину Републику Српску. Његова одлука да се одузму и врате НСРС повеље са одликовањима , уручене ствараоцима Републике Српске давне 2016 године, зато што су суђени за ратне злочине у накарадном и политичком Хашком трибуналу. Њему не смета што по Сарајеву и широм ФБиХ многе улице, тргови, школе, музеји, фондације па чак и џамије, носе име једног од највећих злочинаца на Балкану после другог светског рата и саборца Инцкове мајке, Алије Изетбеговића. Њему није судио суд у Хагу јер је „умро на време”. В.Инцко каже „ова мера ће уклонити колективну одговорност Српског народа који би се лакше кретао према будућности и прикључивању Европској унији”.

Ми му одговарамо, одузимање одликовања није конструктиван захтев за спровођење мира у БиХ али је директна помоћ исламистичким странкама у БиХ на стварању Унитарне БиХ у којој нема места за Србе и Хрвате. Инцков је интерес, онемогућити сваки договор Срба и Бошњака јер се тако помаже рушење Републике Српске. Инцко прети Србима Законом о негирању геноцида, који је наводно спреман. Послаће га НСРС иако се не прихвати, реаговаће. Ако га не изгласају Закон ће бити наметнут.Овакво деловање високог представника ће погоршати ситуацију у БиХ и поново повећати напетост и тензије између народа.

Уместо да је за време свог мандата радио на помирењу, он је све те године водио рат против српског ентитета.Овакав однос високог представника није у складу са мандатом који му је поверен и нема право да намеће своје мишљење народу и парламенту. Надамо се да ће његов захтев бити изложен критици свих међународних представника. И ови притисци ће проћи а Република Српска ће и даље опстајати.

Србима мора бити стално присутно да се Република Српска одржала захваљујући јединству свих Срба око државних и националних питања. Инцков циничан одговор господину Додику да„ још увек не пакујем кофере а укидање ОХР је далек сан”, нам говори да је БиХ потребна неким западним земљама као извор несигурности које би изазвале њихове интервенције.

Да се ствари неће одвијати по плану Инцка и Изетбеговића, потврда је разговор америчког амбасадора Нелсона и Б.Изетбеговића где је амбасадор нагласио „потребу да се лидери у БиХ укључе у смислен дијалог” и нагласио потребу спровођења реформи за пут БиХ у Европску унију. Као начин борбе против наметнутих закона и Инцкове самовоље и искључивости може нам послужити историјска пресуда судије Благојевића која нас упућује да институције Републике Српске нису довољно ангажоване у борби против ОХР и високог представника и њихових антидемократских, пристрасних и наметнутих одлука.

За „Част Отаџбине“
Одбор оснивача