Инцков закон продубио неповерење

Инцкова допуна Кривичног закона у БиХ о кажњавању и забрани негирања геноцида унела је немир и неспокојство међу народима у БиХ. Док се српски званичници боре и залажу да кроз институције БиХ блокирају политички живот због једнострано донете одлуке високог представника, бошњачки лидери ликују и сматрају да су овим потезом високог представника трасирали пут ка стварању грађанске (унитарне) државе БиХ. Поносни смо на брзу реакцију институција Републике Српске и јединствену осуду Инцковог закона од свих лидера српских парламентарних странака. Пронашли су пут како се можемо и требамо супротстављати нападима на Републику Српску од Бакира и СДА и заговорника антисрпства и неофашизма у ЕУ И САД. Српски непријатељи су изненађени откуд сада оволико јединство српских лидера по питању Инцковог закона о кажњавању и забрани негирања геноцида у БиХ. У протеклих двадест пет година постојања републике српске и у четворогодишњем рату, српски лидери су се често сусретали са разним притисцима из Лондона, Брисела и Вашингтона. Спасење су налазили у јединственим одговорима кроз НСРС што се десило и овом приликом. Наши лидери су свесни да Република Српска никада није била у већој опасности него што је данас, зато су јединствени и одлучни у паралисању политичког живота у БиХ и блокаду рада институција у БиХ, све док се Инцков закон о негирању геноцида не укине. Мере и санкције које доноси НСРС нису усмерене против других народа у БиХ, већ су искључиво донете да би Република Српска опстала.

Бакир и СДА ликују због увођења Инцковог закона. Убеђени смо да ће се постигнути споразум између лидера српских парламентарних странака до краја испоштовати јер су сви Срби свесни опасности која прети Републици Српској. Важна је констатација да нови високи представник К.Шмидт није изабран у складу са анексом X дејтонског споразума тако да за Републику Српску институција високог представника више не постоји. Евентуална неслога српских лидера би највише радовала Бакира и његове присталице. Плашећи се српског ината саветује своје „саборце”„да не доливају уље на ватру и да чекају да се ствари смире”. Бакир убеђује да у Септембру неће бити српског бојкота институција БиХ и да ће се до тада Срби „помирити са фактичким стањем”, а онда долази на ред „забрана државних институција и школа.”

За Србе цинично каже„ једно вријеме ће да праве кризу јер нису у праву.” Бакирова иронија на рачун српског карактера донеће много невоље Србима али много више Бакиру и његовом народу. Нико на свету се не залаже за стављање своје земље под протекторат, осим оних који су као он умно поремећени. Да је Бакир нормалан подржао би иницијативу Кине и Руске Федерације у СБУН о укидању ОХР и високог представника а БиХ би била суверена конфедерација у којој би њени грађани одлучивали о својој судбини а не би са новим високим представником претио Србима. Срби у својој намери да спасу Републику Српску, као ослонац имају дејтонски споразум, који нико од Бакирових ментора не спомиње а имају извештај реномиране Независне Међународне Комисије којим је потврђено да у Сребреници није било геноцида.

Са егзактним подацима у извештају треба упознати сав правдољубиви свет а у СБУН уз помоћ сталних чланица које подржавају међународно право и правду, оборити срамну Инцкову допуну КЗ у БиХ и поново успоставити мир и поверење у овој напаћеној земљи.



За „Част Отаџбине“
Одбор оснивача