Без милости Божије не можемо ништа радити ни постићи. Ови дани Великог поста су дани преиспитивања, дани покајања, дани љубави и сабирања. У овом овоземаљском животу нема случајности већ добијамо дарове које заслужујемо. У овом свету стална је борба добра и зла. Кроз веру, Јеванђељске поруке, сабрану мудрост и у саборности бићемо обдарени да препознамо зло и зле који обично међу нас долазе са лажним даровима и у крајности са циљем да служимо њима, да нас разједине и учине немоћним. Те намере лако су препознатљиве када видимо ко су њихове мете у покушају дискредитације код нашег народа, а то су наша црква и наше државно руководство на челу са Александром Вучићем. Црква нас очува и окупља кроз векове, да не будемо изгубљено стадо и уз чију се помоћ одржасмо, обнављасмо, окупљасмо и изнова освајасмо слободу и стварасмо своју државу. После голготе кроз историју па и у 20. веку страдања на крсту Бог нам подари за вођу Александра Вучића који нас поведе у Васкрс нашег народа и Србије. Подари нам га баш онаквог каквог заслужује Српски напаћени народ, образованог, радног, човека од поноса и интегритета који на прво место стави бригу о свом народу и држави. Одрече се користољубља, полтронства, уживања и раскошног живота. Свој живот и знање посвети не уморном раду за добробит народа и државе. Радећи дан и ноћ примајући на своја плећа све ударе и искушења чувајући нас, свој народ и своју државу. Тежак је крст који носи и сви они који кидишу на њега као хијене, а у крајности смо ми њихов циљ и наша држава. Нису га уплашиле ни каменице у Сребреници, не погну главу, не уплашише га ни покушаји ни намере да га физички уклоне као и претње његовим најближим. Он непоколебљиво наставља своју мисију још јаче и одлучније радећи за добробит свог народа и државе са својим сарадницима из странке Гашићем, Синишом, Вучевићем, Шапићем а не морално је не истаћи и верност у спровођењу његових визија Вулина,Дачића и Иштвана Пастора. Остварујући своје визије и снове у уздизању своје Србије подиже на стотине фабрика, запосли на стотине хиљада радника, премрежи Србију аутопутевима, осавремени железницу пруга спортских терена за развијање наше омладине и спорта и тим измени лице и изглед градова од Београда на води па до градова Војводине, Југа Србије, Шумадије и Рашке области. Стиже тамо где ни један председник није стигао а не нешто урадио. Врати нам стандард и понос народа и државе. Подиже и осавремени нашу војску, врати понос борцима, уведе обележавања Дана Сећања. Нато бомбардовање Србије назива правим именом "нелегитимно агресијом" на нашу земљу. Главно оружје му је знање, неуморан рад и искрена демократија. Упоран је у делима од вакцина преко хуманитарних помоћи у доказивању да је човек мира и компромиса па и опроста. Задужи нас много, на све до једног свих занимања од студената, радника, здравствених радника, спортиста и навијача, земљорадника а у наше име и очување државе неустрашиво објави рат криминалу и онима који трују нашу децу и убијају недужне људе. Како му се одужити, како га не обесхрабрити шта учинити да осети нашу љубав и захвалност, како га опкружити непробојним зидом наших гласова и створити му услове за рад и да смо сагласни са његовим радом, визијом, дипломатијом и унутрашњом политиком и развојем. Тако много верности је подарио нама од повратка поноса, радних места бриге о пензионерима, угледа и државе и сваког појединца. Бираним речима говори о суседима пружајући руку сарадње у свим областима, а посебно о економији. Никад није ниво националних мањина био уважаван тако да се осећају равноправни, цењени и да се њихов глас чује а проблеми решавају. Посебна је прича његова брига о Србима који живе ван Србије, а изузетно место заузима сарадња и однос са Додиком и руководством Републике Српске. Из тих односа Република Србија и председник Вучић издвојили су не мала средства за изградњу инфраструктуре Републике Српске и подизању стандарда. Сав тај његов однос према Републици Српској и Српском народу ствара осећај сигурности код Срба у Републици Српској у економском и сваком другом погледу. Морамо нагласити да се ти односи развијају у духу Дејтонског уговора не задирући у интегритет БиХ што је и политика Додика и руководства Републике Српске. Из тог разлога није ни случајна претња Додику. Свако јачање Србије је неизмерно у очувању Републике Српске и њене безбедности. Ми сви ма где били и живели, а имамо право гласа, грешни били и несвесно правимо предуслове за зло нашем народу ако не би одвојили то мало времена, свечано и са поносом не изађемо на изборе и не дамо глас Александру Вучићу и његовој политици. Много нас је задужио својим радом и односом ма где живели, преузевши тежак крст за добробит нашег народа. Одужимо му се са масовним изласком на изборе исказавши му поверење за оно што је урадио за свеколики Србски народ. Тим гласом и поверењем терасирамо пут нашим потомцима да живе у својој држави радећи и у миру. Знамо ми да су нашем народу свачија дела видљива и да није упитна његова победа али је важно да се и ја и ми и ви изласком захвалимо свом председнику Александру Вучићу. Битан је број и моје и ваше учешће изласка на изборе и да га учинимо поносним на свој народ да би нас са још више легитимно заступао са непоновљивим бројем људи који стоје иза њега. Сигурност у победу не сме да нас олењи и да због сигурности његове победе не изађемо на изборе. Напротив то треба додатно да нас стимулише и покрене да покажемо свима у ово тешко време пуно изазова да смо саборни иза свог председника своје државе и своје власти. Посебно молимо а и очекујемо зрелост и одговорност наше омладине, спортиста, навијача за које је председник Вучић исказао посебну бригу, да то узврате својим гласањем. Очекујемо да ћемо бити поносни на број гласова за нашег председника Александра Вучића. Ојачавши његов интегритет и легитимитет у заступању нашег народа, сви, сви ,сви заједно можемо све, дела говоре, за нашу децу и мир! АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ ПРЕДСЕДНИК!

За „Част Отаџбине“
Одбор оснивача