Ми, окупљени у Удружењу „Република Српска – част отаџбине“ - ратни команданти корпуса, бригада, српске полиције, команданти кризних штабова, бивши предсједници и министри ратних влада РС, борци и бројни интелектуалци, морамо да реагујемо на најаву хрватске државе да прослави такозвану војну акцију „Олуја“, и гласно питамо укупну српску, европску и свjетску јавност: Шта то Хрватска слави? Да ли је смрт 2650 убијених, прекланих и спаљених српских цивила повод и разлог великог хрватског ликовања? Да ли су судбине 340.000 протjераних и опљачканих Срба, њихови разорени, спаљени и прегажени домови разлог за парадирање? Да ли је бол закланих хрватски понос? Да ли су изгубљени српски гробови и расуте кости страдалника, отета надања, прекинути погледи, крици унесрећене дjеце и мајки и одузети животи разлог за весеље? Гдје је грађанска Европа да чује и види, правдољубиви свијет да поштује жртве? Гдје је међународни суд правде?

Доста је ћутања. Назовимо ствари правим именом. У ком то свијету нема поштовања према жртвама злочина? Који то судови дадоше слободу Анту Готовини и Младену Маркачу, који најприје бијаху осуђени на 24, односно 18 година затвора због злочина у „Олуји“, а сада их најавише као чланове хрватског државног одбора за прославу „Олује“? Не можемо а да не констатујемо да ће сви они који ће сједјети поред њих и славити страдање једног народа преузети дио одговорности за злочин и починити нови - вријеђање жртава.

Поздрављамо одлуку влада Републике Србије и Републике Српске да се 5. август убудуће обиљежава као Дан сјећања на страдале и прогнане у хрватској војној акцији «Олуја», и позивамо интелектуалну Европу и свијет да упалe свијеће српским жртвама и окрену главу од славља над болом, сузама, смрћу и прогоном припадника српског народа у Хрватској. Позивамо и хрватско руководство да призна српске жртве и злочинe над њима, јер ко другоме узе живот и дом не доби слободу!

У Београду, 30. јулa, 2015.

Удружење „Република Српска-Част Отаџбине“