Прије било какве анализе стања или конкретнoг пресјека у коме се данас налази наша вољена отаџбина сматрамо да је потребно позабавити се приказом ”митингаша” и ”контрамитингаша” са актуелне политичке сцене Српске, то јест, политичара опозиције и власти, са освртом на бјелосвјетске протуве…

    Јер како је написао Ранко Радованов Гојковић прије неки дан: ”…да је неопходно још једном подсетити да је немогуће многе историјске процесе тумачити само путем рационалистичке научне методике, као што је немогуће пуким позитивистичким филозофским схемама објаснити појам националног идентитета. Они који нису свесни да темељима живота Васељене управља недокучива Тајна Божија (што се верујућим срцима открива у мери чистоће њиховог срца и очишћења од греха), свеједно нису у стању историјским материјализмом то оповргнути, о чему сведочи и потпуни крах “историјског материјализма”.

     Не желећи да неко помисли да прејудицирам као писац ових редака на право да вршим градацију нечије чистоће и да желим да се сврставам у нешто што ми не припада – не, хоћу да свима јасно, као један од стваралаца отаџбине, и то без Момчилове грамате о томе, кажем оно што осјећам ја и моја братија окупљена у удружењу “ЧАСТ ОТАЏБИНЕ“.

    Мајке и очеви, бабе и ђедови, кћери и синови, пошто сте многи од вас заборавили, мислим да је крајње вријеме да Вас све подсјетим: да постоји једно парче земље које је натопљено крвљу најбољих синова и браће наше! То парче земље се зове Република Српска и није заслуга оних који су данас за митинг или против митинга, већ је заслуга велике жртве наших палих витезова и недокучиве Тајне Божије!

    С тога, недостојан, с помоћу Бога, предлажем народу да почнемо одмах правити списак митингаша и контра митингаша, односно свих оних који су прошли кроз предводничку колону са обе стране. Да им ми за почетак дамо ”грамату” на којоj ће стајати шта се смије, а шта не смије. Наравно, у напомени исте ћемо написати и шта се не прашта. Неће нас изненадити што ће се на челу ове двије колоне и са једне и са друге стране наћи они, чија би имовинска карта прије двадесет пет година била на зачељу сваке колоне и што је тај списак “среброљубаца“ директно супростављен списку направљеном за потребе трибунала у Хагу и суда БиХ.

    Зато, господо и на власти и у опозицији, представници народа и Републике Српске, ако нисте још схватили, желимо да Вам јасно поручимо, да се не играте са светињом и да престанете са улогама статиста у англосаксонској режији. Ако некоме још није јасно, лопов је лопов, а држава је држава. Ако нестане државе, лоповима неће имати ко да се бави. Немојте да дозволите да нашу неслогу наши непријатељи искористе као параван за њихове радикалне и морбидне идеје евроатланског шовинизма. По којима ћемо сами бити криви за сво зло што ће нас снаћи.

Запитајте се сви, пошто сте очигледно брзо заборавили и страшну цијену и херојске витезове, да ли су људи који не памте, уопште људи?

Република Српска није ни моја, ни вас из једне или друге колоне, већ је наша заједничка светиња, наша мајка утешитељка, помиритељка, надахнитељка и стога је као и наша вјера, вјечна. За њену земаљску дуговјечност потребна је и ваша државничка одговорност, и саборност и храброст и жртва, потребно је наше заједничко стрпљење и наша национална суверенистичка стратегија. А Бога ми, потребни су и синови који су за њу спремни поново гинути. Да господо, добро сте чули: поново!

    Вјера, слога и поштење је пут за наше спасење и једина стратегија за дуговечност нашег дјела, које није мало, и због тога је наша заједничка обавеза да га очувамо и учинимо и још часнијим и још већим!

О Великом Понедељку, Љ.Г. 2016. за „ЧАСТ ОТАЏБИНЕ“
Бранислав Петров Окука