Свака права војска и њени војници су увек одлучни и спремни за ефектну одбрану отаџбине и народа од сваког спољног и унутрашњог агресора припремајући се на такав начин као да ће сутра избити рат, а истовремено радећи свој посао са жељом да ће они, њихов народ и држава заувек живети у миру!

Ипак, све припреме, техника и војне вежбе, ма колико биле, честе, велике и сложенe, не могу се заменити ратном праксом и искуством, што зна свако ко је учествовао у рату. Ако је тај рат (који наравно нико нормалан не жели), још и наметнут, па је стога одбрамбени и ослободилачки, ако је још и војска створена из народа, и још је током рата била јединствена, одлучна и храбра, и на крају однела и победу над непријатељем, онда је то огроман и немерљив капитал, генерацијски вредан.

Кад је у питању српски народ и српски војник, са вековном традицијом, славним победама и искуством где су многи борци за живота отишли у легенду, и славним биткама и коначном победом спасили народ и створили поново српску државу с друге стране Дрине, онда је то толики капитал да се ничим не може платити и нико га не може одузети, осим наравно нас самих, што смо на залост, на путу и да остваримо.

Војску Републике Српске, чији Дан славимо и обележaвамо, коју смо одузели сами од себе, што је вероватно јединствен случај у историји спремни смо да нашом неодговорношћу и неслогом уништимо. Где би у пројектованом сукобу, што је још погубније на радост наших непријатеља, неки били спремни на међусобну борбу, чак и на улици.

Брига, стрепња, страх и немир увукли су се ових дана у сваког одговорног грађанина Републике Српске, и сваког Србина где год био a који разуме шта се то спрема нашој Српској. Тог немира и страха не било да имамо нашу снажну ВРС. Не би било страха за судбину државе јер би имао ко да нас чува од многих непријатеља српских а тиме и од нас самих, и острашћених, и неодговорних и љутих, да некажем лудих, какву нам дијагнозу остави Рашковић на пробу времена.

Посебнe честитке поводом Дана восјке иду свакако породицама погинулих и несталих бораца и цивила као и ратних војних инвалида, који дадоше највећу жртву за некадашње снажне темеље данас крхке државе народа српског.

На крају, уз честитке Дана војске свим борцима славне ВРС, као и свим организацијама проистеклим из отаџбинског-ослободилачког рата упућујемо поруку својим саборцима да је на свима нама највећа одговорност за данашњу државу јер ниједан политички лидер и предводник народа нема већа права ни заслуге од сваког борца ВРС који још увек може да мисли својом главом, кад је у питању борба за Републику Српску.

Одајући признање славној ВРС грађани Српске имају шта да славe, и имају кога да славe. Верујем да смо још увек сви заједно око судбинске и државотворне улоге наше војске неподељени, и да нам вера у ВРС иако је данас немамо остаје уз нашу цркву и Божју помоћ, последња нада да ћемо бити достојни жртава и предака да не изгубимо у миру, оно што смо одбранили у рату.

за „ЧАСТ ОТАЏБИНЕ“
генерал Родољуб Анђић