ОЗБИЉНИ ИЗАЗОВИ ИЗИСКУЈУ ОДЛУЧНЕ ОДГОВОРЕ

Поштована господо,

Како каже Сократов: ”ТРОСТРУКИ ФИЛТЕР ТЕСТ” - ако оно што ми желиш рећи НИЈЕ ИСТИНА, нити је ДОБРО, нити je КОРИСНО, зашто то уопше желиш да кажеш, не само мени, већ било коме другом?!.”

Свјестан сам да ће ова бесједа бити истина, иако неће бити пријатна за уши, иако није добрa, ипак је у сврси добра, јер ово што желимo да Вам кажемo сматрамo да је корисно!.

Над Републиком Српском се надвио тамни злослутни облак по којом ће наша отаџбина нестати у краћем року него што је нестала Република Српска Крајина, ако се не дозовемо памети! Стога господо не смијете заборавити да се неки процеси планирају вјековима. Подсјећам на Свекатолички конгрес 1900 године одржан у Загребу на ком је програмски говор надбискупа Штадлера усвојен као: "Клерикални програм за ХХ вјек!" - где је он сублимирао идеје закона што га је Немачко - хрватско племство и свештенство у ондашњој Аустрији донело на свом Сабору још 1608. године...". Још тада се подразумјевало, да ће простор на којем се налази Република Српска у данашње вријеме сигурно бити етнички чист, то јест без Срба!

Констатујући да је период од 100 година завршен, желимо да укажемо да се многима жури, и да у географском смислу нису ни сви циљеви остварени, односно примарна етапа „чишћења“ и изласка на леву обалу Дрине са етнички чистом територијом иза себе. Треба истаћи да је реализација оваквих пројеката увек могућа јер је везана за водећу силу свога времена. Зато је први део стогодишњег плана био везан за Хабзбуршку монархију, потом за нацистичку Њемачку, и на крају, за запaдну Евроатланску осовину. Али, не заборавимо и чињеницу да се геополитичка једнополарност и моћ данас увелико променила у мултиполарност која нас све јаче обасјава са Истока.

Задњих 20 година прошлог вијека развијена је доктрина хибридног рата изазивања и управљања кризама, као метода спољнополитичке и војне стратегије САД-а дефинисана као „...широк појам који означава политичку и војну борбу изван конвенционалног рата, које воде националне снаге земље ради остваривања политичких, социјалних, економских и психолошких циљева! Борба је често дуготрајна и комбинује дипломатске, економске и психолошке притиске, тероризам и државне преврате...

Ова доктрина је модификована у јуну 1993. године као допринос америчкој стратегији успостављања глобалне политичке и војне доминације у свету са распрострањеним коришћењем исламског радикалног фундаментализма у регионалном дестабилизовању одређеног дела света, који је по први пут озбиљно кренуо да дејствује у супротном правцу од оног у ком су га усмерили налогодавци, посебно после сиријског шамара, који још звечи!

Ове опште познате чињенице су код нас углавном непознате код оних који учествују као протагонисти бјелосвјетских режија. Па на питање ко нам је непријатељ, испада да смо сами себи! Јер како објаснити чињеницу да без трунке стида политичари који представљају, али само представљају опозицију, јуришају у корист своје штете, која на крају значи реализацију туђих циљева. Наравно, да би они несметано учествовали у својим илузијама, морају прво елиминисати оне што стоје насупрут њих којима је увјек опште значајније од личног, и морају да забораве да је у њиховим редовима највећи број оних који нису вредни ни слова ни помена. Њихове фрустрације изазване мегаломанијом личних интереса, понекад доживе отржњење од комшијског радикалног фундаментализма, али само на тренутак, јер лако прихватају објашњења да и поред тога, са њима ваља живјети заједно, и зато настављају са странпутицом којом иду .

Нити ће овај задатак бити јаван, нити ће првоборци бити исти као 92, мада ће се стицати привид да они који су стварали државу, сад треба да је сруше!

Зашто смо у позицији да многе ствари код нас нису онакве какве би требали да буду? Одговор је врло једноставан - све друге државе које су имале одбрамбено-отаџбинске ратове стале су иза својих ратника, бораца и хероја. Вршећи најсветију дужност, а то је борба за отаџбину дошли смо у позицују да нас је већина прогоњена, осуђена или нам се суди без права и правичности. Доведени смо у стање елементарног преживљавања, без људског достојанства и статуса.

Поштована господо, са овог места поручујемо свима, доста је било!

Ветерани РС су преузели на себе велику одговорност, да обезбеде за нас учеснике отаџбинског рата, правду. Ми борци никад нисмо губили ни достојанство, ни част. Такође, али ми нисмо добили ни правду. То смо носили у себи, зарад љубави и разумевања, кроз шта је све пролазила наша Српска.

Да би се оствалрила Правда мора се рећи шта је истина, а она је увек и горка и непријатна.

Наша херојска борба, је кроз бестидност и безобразлук страних и домаћих газда и Сеиза добила савим другу димензију, па смо постали ратни злочинци, башибозлуци и лопови, а истина је да смо ми социјални случајеви. Истина је и да је међу нема самима има много личних сујета и гордости, сребољубља и кукавичлука, који су такође доприњели да дођемо у позицују да се нама лако маипулише.

Због чега нисмо направили систем који би нас заштитио и обезбедио нам заслужена права и признања?

Први разлог је створена економско-политичка макро и микро атмосфера која условљава и усложава услове, где ми као борци морамо да будемо на маргини или смо интересантни само за поткусуривање као и за време рата - да будемо и останемо потрошни материјал. Зашто Борачка организација РС, као и друге наше организације дјелују као синдикалне организације, додељујући социјалну помоћ по њиховом критеријима, а не по ”стеченом праву”?

Други разлог је што имамо велики број војних лица, грђанских лица на служби у војсци и припадника бившег Савезног МУП-а, који у правном наследнику Југославије, Србији остварују гро својих права. Да би се ово могло остварити базни прописи су се ускладили са Србијом, а остали су пренети из ранијег периода. Тако смо дошли у ПАРАДОКС, да је важније колико си служио Титу и његовим наследницима, него како и колико си бранио и стварао Републику Српску!

Трећи разлог је што након укидања ВРС-а постоји само тзв. "Војска БиХ", па су се због наших људи који су у тој војсци морали ускладити закони и прописи, да они имају своја права. Нека имају, није нам жао, али критеријум за избор је: ”како служе Мурата а не шта су учинили и шта чине за Републику Српску”, - што је случај и у нелегитимним инстиутуцијама - СИПИ, разним министарствима и агенцијама сигурности.

Четврти разлог је што је у фази формирања организација која ће представљати наше интересе, у првом реду БОРС-a, дошло до декаденције. Наиме, због пристиска страних и домаћих судова, деловања њихових оружаних снага, као и система безбедности, дошло је до напуштања РС од стране знатног броја најзаслужнијих бораца, који су тиме дошли у статус изгона и крајње неповољну економску ситуацију. Такође, морамо бити поштени, и рећи - добрим делом и због наше инертности и незаинтерсованости за структуре БОРС-а, и њихову администрацију. Последица овог процеса је је што је временом руководство БОРС-а разним прописима олабавило критеријуме и проширило пропозиције , да би себи лично обезбедили статус и сигурност на том месту.

Пети разлог је што је дио извештаја о погибијама и рањавањима "фризиран", па смо се својом "великодушношћу", огрешили о истинске хероје, а потом и сами себе довели у незгодну, скоро пат позицију.

Намерно је формирана гломазна администрација која једноставни пут претвара у компликовани лавиринт задужена да објашњава шта и зашто не може , али никад не каже како и када може?! Тако смо дошли у АПСУРД, да не опредељује статус борца његово стварно учешће и резултат у рату, него чланство у борачкој и политичкој организацији. За ваше стечено право морате да се борите путујући кроз непремостиве лавиринте, уместо да га остварујете аутоматски.

У БОРС-је проглашено 300 000 људи за борце, још се онима који то стварно јесу говори да нису, е па браћо саборци то није наша Борачка организација, јер нам не треба ни нови СУБНОР, ни нови СКОЈ.

Проглашено је 200 ООО првокатегорника од који 60% никада није видело непријатељског Војника, никада (телевизија и штампа се нерачунају). Овде нема места бајкама ово је емпирија. Зна се колико је када и где погинуло и рањено војника и цивила, који је био интезитет борби, ко је и када дошао у јединицу. Тако и они које смо нафатали ласом по Србији па су распоређени 95-те у неуралгични рејон испадоше првокатегорници. Повремени доласци у одређена кризна жаришта не могу бити у истој групи са онима који су стално били у тој зони, који такође нису сви у истом рангу.

Како 3оо ооо? Као да нема документације и живих бораца. Као да се то не може лако проверити? Оваквим неодговорним и шарлатанским приступом држава је под огромним притиском и створила је себи потенцијално жариште одузимањем статуса појединцима, а сведоци смо да се борачка популација покушава злоупотребити.

Свакако да свако има своје место и улогу, али према свецу и тропар, јер није количина нечијег страха, мерило и критеријум статуса.

Формирањем кредибилних Комисија, коришћењем релевантних докумената и начина категоризације, пут је којим почињемо решавати проблем. Само треба мало воље, а то је у интересу свима, пардон, не рачунам део оних који су дуги низ година у функционерским фотељама БОРС-а.

Један од најчуднијих разлога јесте и онај да су нас неки људи из руководства државе гледали као Булајићеве четнике, a та иста држава је признала наводно 8000 убијених у Сребреници , док ниједног свог ни мртвог ни живог хероја није ставила на пиједестал гдје му је заслужено мјесто, већ нас се стиде, изузев неких усамљених примера, који се дефинишу статистичком грешком. Такође нису ништа урадили да се разоткрију злочини над Србима, нису заштитили наше људе који су хапшени, затварани.

И БОРС и држава су се одрекли оних који су у затвору, којима чак није oмогућено право на праведно суђење, а све због флоскуле: „Ко је крив нека одговара!“

Ми треба да очекујемо од Суда, који је нелегалан и ван Дејтонског споразума, који не регаује на обавезујуће пресуде међународног суда о људским правима, који примењује ретроактивно законе, да ће нам донети нешто доброга?! Зар од таквог суда да се надамо правди?!

Зато захтевамо да се одмах, зауставе и прекину све активности везано за овај Суд и престане са праксом појединачног ад-хок дјеловања!

Схватајући узроке и тачно утврђујући проблеме створили смо услове да можемо да мењамо све оно што је лоше, сагледавајући наше заједничке могућности. Реално наша држава је и мала и недовољно јака, али је нама важно да је наша отаџбина на правом путу и да је праведна.

Велики број наших цењених колега, који су након рата, изласком из подрума и бункера нагло схватили своју „величину и храброст“, уз потврду њиховог херојства у препуној кафани, заузели су, захваљујући свом политичком полтронству, места саветника, помоћника и дежурних мудраца - обезбеђујући себи висококвалитетне принадлежности, бројне повластице, и самим тим висока новчана примања. Ове декадентне структуре су носиоци борбе против било каквих промјена, јер би то могло угрозити њихове позиције, док наша дјеца и дјеца покојних сабораца, дјеца наших хероја, одлазе из земље или надничаре у Федерацији, ако уопште могу да нађу негде посао.

Године искуства су нас научиле да пажљиво слушамо шта ко прича, а да још боље памтимо шта ко ради и уради...

Наша најважнија улога је да данас покажемо како се принципијелним ставом, радом и понашањем остварују институционална и легална права, уз примену свих облика притисака, али без оних демона и метода који позивају на крв међу нама, јер смо видјели да постоје медиокритети који за сада не могу створити критичну масу, али који неће одустати. Крајњи циљ је увођење протектората, у коме ће потом разне СЕИЗЕ помагати неповољним кредитима доводећи до привидног побољшања, а у ствари водећи нас у непроватну дубиозу дужничког колапса и банкрота.

За нас је крајње лицемјеран и сам покушај да препарирани политичари као и ”квази –борци”, позивајући се да су ствараоци државе, данас руше ту исту државу.

Запамтите добро, Република Српска је наша светиња и зато поручујемо свима што предлажу улицу за место решавања било чега по циљевима преузетих из правила психолошких операција, да ми борећи се за ЧАСТ ОТАЏБИНЕ настављамо још активније и још одлучније са одбраном наше државе, све до њеног враћања у изворне Дејтонске оквире.

Борићемо се свим средствима за остварење следећих циљева које овим путем представљамо јавности:

1) Укидање Суда и Тужилаштва БиХ
2) Враћање Војске Републике Српске
3) Фискална политика враћена под ингеренције Владе РС
4) Нови регистар бораца као обавезујући акт за сва поступања у оквиру прав проистеклих из одбрабено отаџбинског рата
5) Враћање свих осталих надлежности РС на ниво изворног Дејтонског споразума укључујући и право пуне самосталне и независне међународне сарадње са гарантима споразума - Србијом и Руском федерацијом
6) Општи национални консензус свих политичких парламентараних и ванпарламентраних странака, ветеранских и других друштвено-политичких организација и удружења у функцији одбране и очувања Републике Српске
7) Такође имамо захтјев свим медијима за општу и дугорочну подршку у праћењу активности и правилном и крајње одговорном медијском извештавању којe ће бити у функцији саборности, националног помирења и јачања Републике Српске.

Као што смо одлучно бранили отаџбину у наметнутом класичном рату, поручујемо да ћемо се одлучно борити за нашу државу и у овом наметнутом специјалном рату.

Нећемо прихватити политику „Исламске декларације“, и зато, ако другачије не може, што се прије разиђемо прије ће нас обасјати сунце, а оно може да сија у пуном сјају, само у САМОСТАЛНОЈ РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ.

ЖИВЈЕЛА РЕПУБЛИКА СРПСКА!

За удружење ЧАСТ ОТАЏБИНЕ
предсједник ИО, Бранислав Окука